Šta Koka-Kola ne želi da znate: Skrivena istina o globalnom gigantu

Jedna takva priča dolazi iz sela u Meksiku gde se Koka-Kola smatra svetim pićem. Iako je piće veoma poštovano, gotovo svi meštani pate od dijabetesa zbog prekomerne konzumacije gaziranog pića. Neverovatno je da je u tom selu lakše pronaći Koka-Kolu nego flaširanu vodu, iako je upravo kompanija odgovorna za isušivanje lokalnih izvora vode, ostavljajući mnoge četvrti bez redovnog pristupa vodi.

Ovo je samo jedan od bezbroj načina na koje praksa Koka-Kole ostavlja razorne posledice. Međutim, ova priča je samo vrh ledenog brega.

Koka-Kola je globalna sila koju prepoznaje 94% svetske populacije. Osnovana 1886. godine, sada poseduje više od 500 brendova i prodaje hiljade proizvoda u više od 200 zemalja. Da biste stekli uvid u njen doseg, zamislite da svakog dana probate po jedan proizvod Koka-Kole – trebalo bi vam gotovo 11 godina da probate sve. Ova kompanija ostvaruje veći godišnji prihod od dve trećine zemalja sveta.

S obzirom na tako veliki globalni uticaj, postavlja se pitanje – kakve odgovornosti Koka-Kola zanemaruje?

Ekološka devastacija

Počnimo sa okolinom. Poznati polarni medved maskota Koka-Kole treba da simbolizuje čistoću i magiju brenda. Ali, nije li ironično? Stanište polarnog medveda ubrzano nestaje zbog klimatskih promena, za koje Koka-Koline operacije značajno doprinose. Samo u 2020. godini, emisije ugljen-dioksida koje je kompanija proizvela bile su ekvivalentne 3.241.996 putničkih vozila koja voze cele godine.

I to je samo početak. Koka-Kola već pet godina za redom nosi titulu najvećeg svetskog zagađivača plastikom. Uprkos obećanjima kompanije, samo 9% plastike proizvedene od 1950-ih reciklirano je globalno. Do 2050. godine, stručnjaci predviđaju da bi u okeanima moglo biti više plastike nego ribe.

Iako Koka-Kola govori o rešavanju ovog problema, realnost je da više ulažu u promovisanje svog „ekološki prijateljskog“ imidža nego u stvarna rešenja za zaštitu životne sredine. U međuvremenu, 58 postrojenja za flaširanje Koka-Kole u Indiji pogoršalo je nestašice vode tokom teških suša u toj zemlji.

Manipulisanje naukom i zdravljem

Ali ekološka šteta je samo jedan deo priče. Koka-Kola je takođe bila umešana u obmanjujuće prakse da zaštiti svoju zaradu. New York Times je 2015. otkrio da je Koka-Kola finansirala naučnike kako bi skrenuli pažnju sa slatkih napitaka kao uzroka gojaznosti, uprkos neospornim dokazima o štetnosti prekomerne konzumacije. Čak su manipulisali zvaničnicima u američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i pokušali da utiču na Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO) da promoviše pogrešne narative o zdravlju.

Čak ni deca nisu bila pošteđena. Koka-Kola je finansirala studije koje su pogrešno povezivale gojaznost u detinjstvu sa nedostatkom fizičke aktivnosti, umesto sa prekomernim unosom šećera. Kršenja ljudskih prava Kontroverzne prakse Koka-Kole ne zaustavljaju se na tome.

U zemljama Globalnog juga, kompanija je optužena za podršku nasilju nad sindikalnim radnicima. U Kolumbiji, slučaj „Killer Coke“ otkrio je da su radnici Koka-Kole bili izloženi opasnim radnim uslovima, pri čemu su mnogi bili zlostavljani, kidnapovani, pa čak i ubijeni. Sindikati su dugo optuživali kompaniju da je zatvarala oči pred ovim zlostavljanjima kako bi zadržala kontrolu nad radnicima.

Rasna diskriminacija

U Sjedinjenim Američkim Državama, Koka-Kola se suočila sa velikom tužbom zbog rasne diskriminacije 1999. godine. Afroamerički radnici tužili su kompaniju zbog nižih plata, manje mogućnosti za napredovanje i lošijih ocena performansi u poređenju sa belim kolegama. Godine 2000, Koka-Kola je pristala na najveće poravnanje u istoriji korporativnih slučajeva rasne diskriminacije, iako to nije izbrisalo godine nepravde koje su crni radnici pretrpeli.

Duboke veze Koka-Kole sa Meksikom i Izraelom

Na kraju, vraćamo se u Meksiko – dom najveće baze fanova Koka-Kole. Kako je do toga došlo? Popularnost brenda je naglo porasla tokom 1960-ih i 1970-ih, a 2000. godine, bivši predsednik Koka-Kola Meksiko, Visente Foks, postao je predsednik Meksika. U selu San Kristobal de las Casas, meštani veruju da Koka-Kola ima „moć lečenja duše“ i koriste je u religijskim obredima.

U međuvremenu, dijabetes ostaje jedan od vodećih uzroka smrti u ovoj oblasti, uzrokovan prekomernom konzumacijom gaziranog pića. Nestašica vode postaje sve ozbiljnija, a porodice su prinuđene da kupuju dodatnu vodu iz cisterni – sve dok Koka-Kolina fabrika na ivici sela iscrpljuje lokalne izvore vode za svoju proizvodnju.

Pored toga, Koka-Kola već 57 godina podržava aparthejdsku državu Izrael. Kompanija posluje u fabrici u ilegalnom naselju na okupiranoj Zapadnoj obali i donira opremu izraelskoj vojsci, što dodatno otvara etička pitanja o globalnim aktivnostima kompanije.

Koka-Kola: Magija ili manipulacija?

Iza veselih reklama i prepoznatljivih logotipa, stvarnost Koka-Kole daleko je od magične. Od uništavanja životne sredine do kršenja radnih prava i rasne diskriminacije, globalni uticaj ove kompanije ostavio je trag štete.

Da li je Koka-Kola prava „magija“ kako tvrde, ili nešto mnogo mračnije? Vi odlučite.

akos.ba