Propisi iddeta

2 svezak, XXIX predavanje: Propisi iddeta

وَاللَّائِي يَئِسْنَ مِنَ الْمَحِيضِ مِن نِّسَائِكُمْ إِنِ ارْتَبْتُمْ فَعِدَّتُهُنَّ ثَلَاثَةُ أَشْهُرٍ وَاللَّائِي لَمْ يَحِضْنَ وَأُولَاتُ الْأَحْمَالِ أَجَلُهُنَّ أَن يَضَعْنَ حَمْلَهُنَّ وَمَن يَتَّقِ اللَّهَ يَجْعَل لَّهُ مِنْ أَمْرِهِ يُسْرًا﴿٤﴾ ذٰلِكَ أَمْرُ اللَّهِ أَنزَلَهُ إِلَيْكُمْ وَمَن يَتَّقِ اللَّهَ يُكَفِّرْ عَنْهُ سَيِّئَاتِهِ وَيُعْظِمْ لَهُ أَجْرًا﴿٥﴾ أَسْكِنُوهُنَّ مِنْ حَيْثُ سَكَنتُم مِّن وُجْدِكُمْ وَلَا تُضَارُّوهُنَّ لِتُضَيِّقُوا عَلَيْهِنَّ وَإِن كُنَّ أُولَاتِ حَمْلٍ فَأَنفِقُوا عَلَيْهِنَّ حَتَّىٰ يَضَعْنَ حَمْلَهُنَّ فَإِنْ أَرْضَعْنَ لَكُمْ فَآتُوهُنَّ أُجُورَهُنَّ وَأْتَمِرُوا بَيْنَكُم بِمَعْرُوفٍ وَإِن تَعَاسَرْتُمْ فَسَتُرْضِعُ لَهُ أُخْرَىٰ﴿٦﴾ لِيُنفِقْ ذُو سَعَةٍ مِّن سَعَتِهِ وَمَن قُدِرَ عَلَيْهِ رِزْقُهُ فَلْيُنفِقْ مِمَّا آتَاهُ اللَّهُ لَا يُكَلِّفُ اللَّهُ نَفْسًا إِلَّا مَا آتَاهَا سَيَجْعَلُ اللَّهُ بَعْدَ عُسْرٍ يُسْرًا ‌﴿٧﴾ وَكَأَيِّن مِّن قَرْيَةٍ عَتَتْ عَنْ أَمْرِ رَبِّهَا وَرُسُلِهِ فَحَاسَبْنَاهَا حِسَابًا شَدِيدًا وَعَذَّبْنَاهَا عَذَابًا نُّكْرًا﴿٨﴾ – سورة الطلاق

4. A one žene vaše koje su nadu u mjesečno pranje izgubile i one koje ga nisu ni dobile, one treba da čekaju tri mjeseca, ako niste znali. Trudne žene čekaju sve dok ne rode. – A onome ko se Allah boji, On će sve što mu treba učiniti dostupnim. 5. To su, eto, Allahovi propisi, koje vam On objavljuje. A onome ko se bude Allaha bojao – On će preko ružnih postupaka njegovih preći i još mu veliku nagradu dati. 6. Njih ostavite da stanuju tamo gdje i vi stanujete, prema svojim mogućnostima, i ne činite im teškoće zato da biste ih stijesnili. Ako su trudne, dajte im izdržavanje sve dok se ne porode, a ako vam djecu doje, onda im dajte zasluženu nagradu sporazumjevši se međusobno na lijep način. A ako nastanu razmirice, neka mu onda druga doji dijete.7. Neka imućan prema bogatstvu svome troši, a onaj koji je u oskudici – prema tome koliko mu je Allah dao, jer Allah nikoga ne zadužuje više nego što mu je dao; Allah će, sigurno, poslije tegobe, slast dati. 8. A koliko se sela i gradova oglušilo o naređenje Gospodara njihova i poslanika Njegovih; Mi ćemo od njih zatražiti da nam potanko račun polože i užasnom kaznom ćemo ih kazniti.(Et-Talak, 4-8)

Šerijatskopravni propisi

• Prvi propis: Šta je iddet (priček) žene koja nema mjesečno pranje?

  Žena koja nema mjesečno pranje (hajz) obuhvata ženu koja je zašla u menopauzu i maloljetnicu koja još nije primijetila menstruaciju (hajz). Što se tiče žene koja je ušla u menopauzu, njen iddet (priček) je tri mjeseca, bez razilaženja, kao i iddet maloljetnice koja još nije dobila hajz (menstruaciju).

  No, razilaze se u procjeni godine menopauze (arap. sinnu-l-je’s) na brojna mišljenja.

  Neki pravnici (fakihi) su je procijenili na šezdeset godina.

  Neki su je procijenili na pedeset i pet godina.

  Rečeno je: Prevladajuća godina menopauza udate žene.

  Rečeno je: Zadnja menstruacija neke žene u svijetu.

  Rečeno je: Prevladavajuća godina menopauze žena, u kraju u kojem se žena nalazi. Dakle, ako se radi o kraju koji ima dobar zrak i vodu, u tom kraju menopauza kasnije nastupa.[1]

  Glede žene koja je imala mjesečno pranje (hajz), zatim nije primijetila menstruaciju (hajz) prilikom svojeg iddeta (pričeka), a razlog (sebeb) nije poznat:

  Hanefije i šafije smatraju: Njen priček (iddet) je mjesečno pranje (hajz) sve dok ne uđe u životnu dob u kojima njene vršnjakinje nemaju menstruaciju. Tada će započeti iznova priček (iddet) žene u menopauzi od tri mjeseca. Ovo mišljenje se prenosi od Alije, Osmana, Zejda ibn Sabita i Ibn Mesuda.

  Malik i Ahmed smatraju: Sačekat će devet mjeseci, kako bi saznala da nije trudna, jer je ovo razdoblje preovladavajuće razdoblje trudnoće. Naime, ako se ne bi pojavila trudnoća u tom periodu, saznala bi se čistoća maternice. Nakon toga će čekati tri mjeseca pričekom žene u menopauzi. Prenosi se od Omera da je presuđivao ovako.[2]

• Drugi propis: Šta se misli govorom Uzvišenog: One treba da čekaju tri mjeseca, ako niste znali?[3]

Kaže El-Džessas: „Nije moguće da se pod njim misli na sumnju u menopauzu, jer kada bismo sumnjali da li je žena zašla u menopauzu, ne bismo smatrali da je njen iddet tri mjeseca.“

  Učenjaci su se razišli u mišljenju o „sumnji“ (arap. ribe), spomenutoj u ajetu:

  Taberi je odabrao da je značenje: „Ako sumnjate, te ne znate koji je propis za njih? Ta propis je da je njihov iddet (priček) tri mjeseca.“ Ovo je stav i El-Džessasa koji je rekao: „Spominjanje sumnje u ajetu je radi navođenja uzroka (sebeba) zbog kojeg je spušten propis, u značenju: A one žene vaše koje su nadu u mjesečno pranje izgubile i one koje ga nisu ni dobile, one treba da čekaju tri mjeseca, ako niste znali.[4]“ Ovo se prenosi i od Mudžahida.

  Rekao je Mudžahid: „Ajet je objavljen glede žene koja krvari i nakon menstruacije. Iz nje izlazi krv, a ona ne zna da li je to krv hajza ili krv bolesti.“

  Rekli su Ikrime i Katade: „Spada u sumnju žene koja krvari i nakon menstruacije, kojoj se nije ustalio hajz (menstruacija). Ona ima menstruaciju početkom mjeseca više puta, a tokom više mjeseci samo jedanput.“

  Rečeno je: „Povezano je s početkom sure, a ima značenje: Nemojte ih izbacivati iz njihovih kuća, ako sumnjate u završetak pričeka (iddeta).“

  Rekao je Kurtubi: „Ovo je najispravnije što je rečeno u vezi ovih riječi.“

  Rekao je Ez-Zedždžadž: „Znači, ako sumnjate u njihovu menstruaciju (hajz), i krv im se prekinula, a spadale su one koje imaju isto menstruaciju.“

  Rečeno je: „Ako sumnjate, tj. ubijeđeni ste. Ovo spada u oprečnosti.“[5]

• Treći propis: Šta je iddet (priček) trudnice?

  Ajet naglašava da trudnica okončava svoj iddet (priček) porođajem, dok govor Uzvišenog u suri El-Bekare Žene su dužne da čekaju četiri mjeseca i deset dana poslije smrti svojih muževa[6] upućuje da je iddet (priček) udovice četiri mjeseca i deset dana. Međutim, ako udovica bude trudna, kojeg roka da se drži? Prve generacije (selef) i potonje generacije (halef) se nisu razišle da je uopćeni priček (iddet) trudnice sve dok se ne porodi, ali su se razišli oko udovice.

  Većina islamske uleme (džumhur) smatra: Priček (iddet) trudne udovice je sve dok se ne porodi.

  Smatraju Alija i Ibn Abbas: trudne žene[7]se odnosi na raspuštenice. Što se tiče udovice, njen iddet je dalji od dva roka, pa ako se porodi prije četiri mjeseca i deset dana, strpit će se do njihovog kraja.

  Dokaz većine islamske uleme (džumhura):

  Džumhur dokazuje hadisom Sebi’e el-Eslemijje da je ona bila žena Sada ibn Havle, koji je bio učesnik Bedra, pa je ostala udovica na Oprosnom hadždžu, a bila je trudna. Zatim nije izlazila sve dok se nije porodila nakon njegove smrti. Kad se očistila od nifasa (postporođajnog krvarenja), uljepšala se za prosce. Onda je ušao kod nje čovjek iz porodice (Benu) Abduddar, pa joj je rekao: „Šta mi je, vidim te uljepšanu, možda očekuješ brak? Tako mi Allaha, doista nisi za brak sve dok ti ne prođe četiri mjeseca i deset dana.“ Sebia dalje prenosi: „Nakon što mi je to rekao, obukla sam haljine kada se smrklo, pa sam otišla Allahovom poslaniku, s.a.v.s., te ga upitala o tome. Dao mi je fetvu da sam postala slobodna, kada sam se porodila, te mi je naredio udaju, ako mi se ukaže.[8]“[9]

  A od Ibn Mesuda se prenosi da je do njega doprlo da je Alija govorio: „Čeka kraj zadnjeg roka.“ Stoga je rekao: „Ko hoće, pridružit ću mu se u proklinjanju (onih koji se ne slažu sa istinom). Trudne žene[10] je objavljeno poslije ajeta o udovici.[11]“[12]

  Kaže Ebu Bekr el-Džessas: „Govor Ibn Mesuda upućuje da je ajet sam po sebi dovoljan za shvatanje općenitosti propisa, bez obuhvatanja onoga što je spomenuto prije njega o raspuštenicama. Stoga je obaveza (vadžib) u pogledu trudnoće uzimanje u obzir svih – i raspuštenica i udovica.“[13]

• Četvrti propis: Da li raspuštenicama koje su po treći put puštene pripada stan i izdržavanje?

  Nema razilaženja među učenjacima (ulemom) u dodjeljivanju stana raspuštenicama koje su puštene opozivim razvodom braka (redž’), ali su se razišli oko raspuštenica koje su puštene treći put na više mišljenja:

  Malik, Šafija i Ahmed po jednoj verziji smatraju da njoj pripada stan, a ne izdržavanje.

  Ebu Hanife i njegovi učenici smatraju da njoj pripada i stan i izdržavanje sve dok je u iddetu (pričeku).

  Ahmed i drugi smatraju da njoj ne pripada ni izdržavanje, ni stan.

Dokaz prvog mišljenja (mezheba):

  Govor Uzvišenog: Ako su trudne, dajte im izdržavanje sve dok se ne porode.[14] To je zbog toga što je Hvaljeni Allah, kada je spomenuo stanovanje, generalizirao ga je za svaku raspuštenicu, a kada je spomenuo izdržavanje, ograničio ga je na trudnoću, što ukazuje da ženi puštenoj neopozivim razvodom ne pripada izdržavanje.

Dokaz drugog mišljenja (mezheba):

1 – Riječi Uzvišenog: I ne činite im teškoće zato da biste ih stijesnili.[15] Zanemarivanje izdržavanja spada u veliko nanošenje štete. U Omerovom nijekanju Fatiminog govora je ono što pojašnjava dotično.

2 – Zato što je ona žena u pričeku koja zaslužuje stanovanje nakon razvoda. Stoga joj pripada i izdržavanje kao ženi koja je razvedena opozivim razvodom braka.

3 – Zato što je zatvorena zbog njegovog prava, te zaslužuje izdržavanje poput supruge.

4 – Stanovanje je materijalno pravo. Allah ga je propisao kur’anskim tekstom za nju, a budući da ajet obuhvata i ženu razvedenu neopozivim razvodom braka i ženu razvedenu opozivim razvodom braka, to iziskuje i obaveznost izdržavanja, shodno činjenici da je stanovanje materijalno pravo i time predstavlja dio izdržavanja.

Dokaz trećeg mišljenja (mezheba):

1 – Hadis Fatime bint Kajs da ju je muž pustio u vrijeme Vjerovjesnika, s.a.v.s., i bijaše je izdržavao kao bijednicu. Kada je zamijetila to, rekla je: „Tako mi Allaha, doista ću obavijestiti Allahovog poslanika, s.a.v.s., pa ako mi bude pripadalo izdržavanje, uzet ću ono što mi koristi, a ako mi ne bude pripadalo izdržavanje neću uzeti ništa od njega.“ Fatima dalje prenosi: „Spomenula sam to Allahovom poslaniku, s.a.v.s., pa mi je kazao: „Ne pripada ti izdržavanje niti stanovanje.“[16]

  U drugoj verziji stoji: „Zaista su stan i izdržavanje obaveza samo onome kome pripada pravo opoziva razvoda.“[17]

2 – Doista je izdržavanje obavezno isključivo zbog mogućnosti naslađivanja, na osnovu dokaza da nepokornoj ženi ne pripada izdržavanje.[18]

  Učenjaci (ulema) su, prilikom rasprave o dokazima, ostavili duge diskurse, koji se mogu vidjeti u knjigama sekundarnih propisa (furu’a).

• Peti propis: Kome je dojenje obaveza?

Malikije smatraju: Dojenje djeteta je obaveza supruge sve dok postoji brak, osim u slučaju plemenitosti supruge i njenog položaja. Tada će očeva obaveza biti finansiranje dojenja iz svog imetka. Dalje, ako se razvede od nje, ne obavezuje je dojenje, osim ako dijete ne prihvata dojku druge žene, onda joj je dojenje obavezno.

Hanefije smatraju: Dojenje nije obaveza majke u nekim situacijama.

Rečeno je: Dojenje je obaveza majke u svim situacijma.

 Autor: Jusuf Džafić, iz knjige Savremene fikhske teme

[1] El-Kurtubi, sv. 18, str. 163; Bahr el-muhit, sv. 8, str. 284; Ruh el-me’ani, sv. 28, str. 136.

[2] El-Džessas, Tefsir ajat el-ahkam, sv. 3, str. 457; Zad el-mesir, sv. 8, str. 294; El-Kurtubi, sv. 18, str. 164-165.

[3] إِنِ ارْتَبْتُمْ فَعِدَّتُهُنَّ ثَلَاثَةُ أَشْهُرٍ (Et-Talak, 4)

  Naglašavamo da je ovo prijevod Besima Korkuta koji je, s obzirom da se ulema razišla šta se podrazumijeva pod ovim dijelom 4. ajeta sure Et-Talak, izabrao upravo ovakav prijevod, tj. izabrao ovo mišljenje. (op.p.)

[4] وَاللَّائِي يَئِسْنَ مِنَ الْمَحِيضِ مِن نِّسَائِكُمْ إِنِ ارْتَبْتُمْ فَعِدَّتُهُنَّ ثَلَاثَةُ أَشْهُرٍ (Et-Talak, 4)

[5] El-Kurtubi, sv. 18, str. 163, Ruh el-meani, sv. 28, str. 137; El-Džessas, Tefsir ajat el-ahkam, sv. 3, str. 456; El-Bahr el-muhit, sv. 8, str. 284; Tefsir Ebi es-Su’ud, sv. 8, str. 225; Fahr er-Razi, sv. 8, str. 227.

[6] وَالَّذِينَ يُتَوَفَّوْنَ مِنكُمْ وَيَذَرُونَ أَزْوَاجًا يَتَرَبَّصْنَ بِأَنفُسِهِنَّ أَرْبَعَةَ أَشْهُرٍ وَعَشْرًا (El-Bekare, 234)

[7] وَأُولَاتُ الْأَحْمَال (Et-Talak, 4)

[8] أَنَّهَا كَانَتْ تَحْتَ سَعْدِ ابْنِ خَوْلَةَ، وَهُوَ مِنْ بَنِي عَامِرِ بْنِ لُؤَيٍّ، وَكَانَ مِمَّنْ شَهِدَ بَدْرًا، فَتُوُفِّيَ عَنْهَا فِي حَجَّةِ الوَدَاعِ وَهِيَ حَامِلٌ، فَلَمْ تَنْشَبْ أَنْ وَضَعَتْ حَمْلَهَا بَعْدَ وَفَاتِهِ، فَلَمَّا تَعَلَّتْ مِنْ نِفَاسِهَا، تَجَمَّلَتْ لِلْخُطَّابِ، فَدَخَلَ عَلَيْهَا أَبُو السَّنَابِلِ بْنُ بَعْكَكٍ، رَجُلٌ مِنْ بَنِي عَبْدِ الدَّارِ، فَقَالَ لَهَا: مَا لِي أَرَاكِ تَجَمَّلْتِ لِلْخُطَّابِ، تُرَجِّينَ النِّكَاحَ؟ فَإِنَّكِ وَاللَّهِ مَا أَنْتِ بِنَاكِحٍ حَتَّى تَمُرَّ عَلَيْكِ أَرْبَعَةُ أَشْهُرٍ وَعَشْرٌ، قَالَتْ سُبَيْعَةُ: فَلَمَّا قَالَ لِي ذَلِكَ جَمَعْتُ عَلَيَّ ثِيَابِي حِينَ أَمْسَيْتُ، وَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَسَأَلْتُهُ عَنْ ذَلِكَ «فَأَفْتَانِي بِأَنِّي قَدْ حَلَلْتُ حِينَ وَضَعْتُ حَمْلِي، وَأَمَرَنِي بِالتَّزَوُّجِ إِنْ بَدَا لِي

[9] Bilježe ga Buhari, Muslim, Nesai, Ibn Madže i drugi. Vidi: Džem’ el-fevaid, sv. 1, str. 628.

[10] وَأُولَاتُ الْأَحْمَال (Et-Talak, 4)

[11] مَنْ شَاءَ لَاعَنْتُهُ مَا نَزَلَتْ {وَأُولَاتُ الْأَحْمَالِ }، إِلَّا بَعْدَ آيَةِ الْمُتَوَفَّى عَنْهَا زَوْجُهَا

[12] Prenose ga Ebu Davud, Nesai, Ibn Madže i drugi.

[13] El-Džessas, Ahkam el-Kur’an, sv. 3, str. 458. Vidi: Ruh el-meani, sv. 28, str. 137-138; Tefsir er-Razi, sv. 8, str. 227; El-Kurtubi, sv. 18, str. 168; Tefsir Ebi es-Su’ud, sv. 8, str. 225; Zad el-mesir, sv. 8, str. 294-297.

[14] وَإِن كُنَّ أُولَاتِ حَمْلٍ فَأَنفِقُوا عَلَيْهِنَّ حَتَّىٰ يَضَعْنَ حَمْلَهُنَّ (Et-Talak, 6)

[15] وَلَا تُضَارُّوهُنَّ لِتُضَيِّقُوا عَلَيْهِنّ (Et-Talak, 6)

[16] أَنَّهُ طَلَّقَهَا زَوْجُهَا فِي عَهْدِ النَّبِيِّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، وَكَانَ أَنْفَقَ عَلَيْهَا نَفَقَةَ دُونٍ، فَلَمَّا رَأَتْ ذَلِكَ، قَالَتْ: وَاللهِ لَأُعْلِمَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَإِنْ كَانَ لِي نَفَقَةٌ أَخَذْتُ الَّذِي يُصْلِحُنِي، وَإِنْ لَمْ تَكُنْ لِي نَفَقَةٌ لَمْ آخُذْ مِنْهُ شَيْئًا، قَالَتْ: فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ: «لَا نَفَقَةَ لَكِ، وَلَا سُكْنَى

[17] Hadis prenose Muslim, Ebu Davud, Tirmizi, Nesai, Malik, Darekutni i drugi.

[18] Vidi: El-Kurtubi, sv. 18, str. 166-168; Zad el-mesir, sv. 8, str. 296; El-Džessas, Tefsir ajat el-ahkam, sv. 3, str. 459-460; El-Bahr el-muhit, sv. 8, str. 286; Ruh el-me’ani, sv. 28, str. 139; Fahr er-Razi, sv. 8, str. 228; Ebu es-Su’ud, sv. 8, str. 226.
Preuzeto sa Islam.ba