Poučna priča o Sibavejhu: Kada te jedna greška učini imamom ummeta
Koliko često se ljutimo na sebe kada napravimo neku grešku u životu, i uistinu, koliko puta nas neki poraz obeshrabri…
Ali opet, kako smo malo svjesni da upravu te greške oblikuju naš život i daju mu pravac. Božija odredba je stvarno iznenađujuća, kad vidimo da neki neuspjeh iz prošlosti bude razlog trijumfa u budućnosti.
Ovo je priča o tome kako je jedna greška čovjeka učinila jednim od imama ovog Ummeta. Njegovo ime je Amr ibn Usman ibn Qinbar, porijeklom je iz Perzije. Živio je u Basri, Irak, drugom polovinom 8. stoljeća. Prema učenjacima on je najveći arapski lingvističar. Njegov nadimak je bio Sibavejh što znači miris jabuka i dala mu ga je njegova majka.
U mladosti je Sibavejh učio hadis i učio je pred velikim učenjakom hadisa Hamadom, poznati muhadis iz Basre, pa mu je ovaj rekao da pročita jedan hadis pa je Sibavejh pročitao:
ليس من أصحابي أحد إلا ولو شئت لأخذت عليه ليس أبا الدرداء…”
Napravio je grešku na riječi EBA i pročitao je u nominativu EBU pa mu je učitelj rekao da je pogriješio i ispravio ga, pa je Sibavejh rekao:
“Uistinu ću tražiti znanje (o gramatici) tako da me niko neće moći ispraviti”
Nakon toga učio je gramatiku pred velikim učenjacima tog vremena i tada je napisao osnove gramatike i svoga djela El-Kitab.
Ali tada ga još nije iznosio u javnost već je išao od plemena do plemena, kroz sela i gradove, sakupljajući poeziju i historijske izjave da bi mu služili kao lingvistički dokazi za tvrdnje koje je iznosio u knjizi. Tek nakon njegove smrti (u 34. godini) njegov učenik je učinio ovu knjigu dostupnom. Knjiga je postala toliko poznata da su je neki nazvali “Kur’an gramatike”.
Preveo:Ljevaković Ammar
tabackimesdzid.com
