Pomagači zulumćara su psi džehennemski
Kada je imam Ahmed ibn Hanbel bio zatvoren i bičevan, često bi govorio: ”Pomagači zulumćara su psi džehennemski.”
Piše: Edhem Šerkavi / Preveo i prilagodio: Abdusamed Nasuf Bušatlić
U svojoj knjizi El-Muhtâr min nevâdiril-ahbâr, Muhamed ibn Ahmed el-Mekarri, spominje da je Hadžadž ibn Jusuf es-Sekafi jednog dana držao govor i požalio se na lošu poslušnost naroda Iraka. Pa mu je poznati islamski učenjak, Džami’ ibn Šeddad el-Muharibi, rekao: ”Da te vole, bili bi ti pokorni i poslušni. Oni te ne vrijeđaju zbog tvog porijekla, ili zbog tvog mjesta rođenja, ili zbog onoga što posjeduješ. Zato ostavi ono što ih udaljava od tebe i zamijeni ga onim što će ih približiti tebi.”
Hadžadž mu je rekao: ”Allaha mi, ne vidim da ih išta može ispraviti osim sablje!’
El-Muharibi je rekao: ”Namjesniče, kad se sablje sudare, izbor nestaje.”
Hadžadž je na to rekao: ”Tada izbor pripada Allahu.”
Džami’ ibn Šeddad el-Muharibi, rekao je: ”Ali, ti ne znaš u čiju korist će biti Allahov izbor.”
Hadžadža je to rasrdilo, pa mu je rekao: ”Allaha mi, dođe mi da ti iščupam jezik i da te njime udarim po licu.”
Tada mu je Džami’ ibn Šeddad rekao: ”Kad ti govorimo istinu i podstičemo te na nju, izazivamo tvoju srdžbu, a kad ti lažemo i kad ti se ulagujemo, izazivamo Allahovu srdžbu. Znaj da je namjesnikova srdžba puno lakša od Allahov srdžbe.”
Da, ovo dobro zapamti i uvijek imaj na umu: ”Namjesnkova (vladareva) srdžba je mnogo lakša od Allahove srdžbe.”
O ti koji laskaš zulumćarima i udaraš u bubanj nepravde da bi ostvario sitni dunjalučki šićar, da si držao jezik za zubima, ne bi bio poput čovjeka koji trči pored trkačke staze i koji od svog trčanja nema ništa osim umora, niti postiže nagradu takmičara, niti udobnost i rahatluk gledaoca.
O ti koji izdaješ i klevetaš svoje kolege direktoru ili predsjedniku da bi mu bio blizak i da bi dobio unapređenje, znaj da pozicije i činovi prolaze i nestaju, a što se tiče boli i nepravde koju su im nanio, nju meleki zapisuju na stranici koja nije obuhvaćena oprostom Milostivog Allaha, jer je Allah propisao da Njegov oprost, u pogledu prava Njegovih robova, bude povezan s njihovim oprostom.
O ti koji pozivaš u Allahovu vjeru i koji si uzeo nasljedstvo Allahovih poslanika, a njihovo nasljedstvo je vjersko znanje, odnosno Allahova objava, a zatim ga prodao po jeftinoj cijeni u fetvi upakovanoj prema ukusu njenog naručioca, izvrčući značenja ajeta i hadisa, znaj da nema većeg glupaka i neznalice od onoga koji prodaje svoj Ahiret za tuđi dunjaluk.
O ti koji pomažeš zulumćare, o ruko kojom oni udaraju i biču kojim oni bičuju nevine ljude, ti nisi prisiljen, niti si rob koji mora izvršiti što mu se naredi – svi smo mi Allahovi robovi -, već si ti jedan od zulumćara.
Kada je imam Ahmed ibn Hanbel bio zatvoren i bičevan, često bi govorio: ”Pomagači zulumćara su psi džehennemski.”
Zatvorski stražar ga je pitao: ”Šejh, jesam li i ja pomagač zulumćara?”
Ahmed ibn Hanbel mu je rekao: ”Pomagači zulumćara su oni koji ti kuhaju hranu i šiju ti odjeću, a ti si jedan od zulumćara.”
