Poezija: Zjene

Pogledaj ih noćas, pa nek zjene kažu,
kuda to luta umorni pogled,
pogledaj, jer one, ne mogu da slažu,
kakav se vulkan pretvori u led.

I samo ih gledaj, ništa nemoj reći,
nekada su riječi suvišne i krute,
i one će nijemim treptajem te peći,
odajuć ti tajnu svoje rane ljute.

Pogledaj samo koliko u njima,
gorčine i boli prelijeva i kipti,
gledaj šta vele dok te dahom prate,
i kakav će teret u srcima kriti.

Nadvile se, eno, kraj nišana bijelih,
nepomične, hladne i usana nijemih,
nadvile se eno i zjenama hrle,
zemljicu rosnu pogledima grle.

Nadvile se, eno, jedva i da ćute,
šta li to slušaju,na šta li slute,
spuštenih glava ko da rosu piju,
sa grumenja zemlje što skelete kriju.

Edina Karić
akos.ba