Djecu ne zanima ništa drugo osim interneta, tableta i pametnih telefona od kojih smo, htjeli da priznamo ili ne, i mi malo zaglupjeli.

Piše: Željko Regoda

Izlazim iz zgrade i u prizemlju zatičem trojicu dečaka od po 11-12 godina, kako sede jedan pored drugog.

Niko ni sa kim ne razgovara. Svako gleda u svoj mobilni telefon i to je to.

Vraćam se posle skoro sat vremena i vidim da se ništa nije promenilo, osim što im se pridružila i jedna devojčica koja takođe ćutke bulji u svoj „pametni“ telefon.

Pitam ih šta rade i dobijam odgovor:

“Ništa, evo smaramo se.”

“Pa zašto se nečega ne igrate, zar vam nije dosadno tako da ćutite i sedite, zašto ne igrate košarku ili fudbal”, kažem ja, gledajući prekoputa u prazno igralište sa malim golovima i koševima na koje su tek postavljene mrežice.

Sad me svi gledaju nekako ultraljubičasto, kao da sam rekao nešto na japanskom i po izrazima lica vidim da ispadoh glup iako ne razumem zašto.

“Šta ti je komšija, kaže jedan od njih, pa to je tek smaranje. Ne igramo ti mi to…”

Dovoljno jaka terapija

Dolazim na posao i žalim se kolegi, a on mi priča kako njegovog 13-godišnjaka skoro nikako ne može da istera iz kuće. Po čitav dan se “zombira” kako to on kaže, igra igrice, gleda TV, sedi za kompjuterom  ili se bavi mobilnim telefonom.

Opširnije na portalu Al Jazeere:

Što su telefoni pametniji, mi smo sve gluplji