Najstrašnije je kada postanemo samo prolaznici kroz svoj vlastiti život!
Kada više ne znamo što nas tamo drži, kada nam postane svejedno tko se u našim životima nalazi i kada više nemamo vremena za one stvari koje su nam nekoć ispunjavale srce samo zato jer su nam drugi rekli da to nije „in“, a mi smo ih poslušali i počeli se baviti nekim drugim stvarima.
Nije toliko strašno što smo nekad samo prolaznici što prolaze kroz tuđe živote, najstrašnije je kada svoj život zapustimo, kada ključ sreće gurnemo u tuđi džep, kada zaboravimo prijatelje koji su sve za nas učinili i kada nam postane svejedno hoće li otići iz našeg života ili ostati u njemu. Najstrašnije je kada stanemo pred neka zatvorena vrata misleći da će se otvoriti samo zato što su tu a onda stojimo i stojimo.
Najstrašnije je kada počnemo govoriti „moram ovo, moram ono“ i na kraju od svega toga sve ne napravite ništa jer jer vam je dosta svih tih „moranja“ koje nigdje ne vode život. Najstrašnije je kada mislite da oluje u vama nikada neće prestati pa odustanete od svojih ciljeva, odustanete od osmijeha na licu, malih stvari koje život čine ljepšim opravdavajući se da ionako s njima ne postižete ništa, ne stižete nigdje.
Nemojte dopustiti da sami sebi postanete najveći stranac. Pronađite vremena kada ćete odmaknuti od svega što vam ovaj svijet nudi i pogledati što se nalazi u vama. Ima li tu još ona vatra koja vas tjera da s oduševljenjem započinjete svaki novi dan? Ima li tu još koji veliki razlog zbog kojeg se isplati prijeći sve ovo što je teško? Nemojte se predavati a da niste iscrpili sve mogućnosti u vama. Vjerujte da ih je beskrajno mnogo.
