Muslimanski velikani na smrtnoj postelji: Omer – drugi halifa

Amr ibn Mejmun El-Evdi je rekao:

Vidio sam Omera ibnu-l-Hattaba, radijallahu anhu, kada je rekao:

” O, Abdullahu ibn Omere, idi do majke pravovjernih Aiše, radijallahu anha, i reci:

Omer ibnu-I-Hattab te selami”, a onda je pitaj (za dozvolu) da budem ukopan uz svoja dva druga.”

(On je to i uradio), pa mu je ona rekla:

“Ja sam to željela za sebe, ali danas ću mu dati prednost nad samom sobom.”

Kada se on vratio, Omer ga upita:

“Šta ima?”

“Ona ti je dala dozvolu, o Vladaru pravovjernih”, odgovori on.

Tada mu Omer, radijallahu anhu, reče:

“Ništa mi nije bilo važnije od tog mjesta, pa kada umrem ponesite me, zatim nazovite selam (Aiši, radijallahu anha,) te joj reci: “Omer ibnu-l-Hattab traži dozvolu (da se ukopa pored Poslanika i Ebu Bekra)”, pa ako mi dozvoli, onda me ukopajte, a ako ne, onda me odnesite na muslimansko mezarje.“

Ja ne znam da je iko preči hilafetu od onih sa kojima je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio zadovoljan sve do svoje smrti. Onaj koga izaberu nakon mene, on je halifa, pa ga slušajte i pokoravajte mu se.

Potom je nabrojao poimenice sljedeće osobe i predložio ih kao kandidate za halifu, a to su: Osman, Alija, Talha, Ez-Zubejr, Abdurrahman ibn ‘Avf i Sa’d ibn Ebi Vekkas, radijallahu anhum edžme’in.

Ušao je kod njega jedan mladić od Ensarija i rekao mu:

“Raduj se, o, Vladaru pravovjernih, zbog onoga čime te je Allah obradovao! Ti znaš koliko si ranije koristio islamu, a zatim si izabran za halifu, pa si pravedno postupao. A na kraju si i šehadet dobio.”

Na to mu Omer, radijallahu anhu, reče:

“Kamo sreće, bratiću moj, da smo ja i ta moja djela dovoljni, pa da niti meni ko šta duguje niti ja kome šta dugujem. Oporučujem halifi nakon mene da se dobro odnosi prema prvim Muhadžirima, da im prizna njihovo pravo i da čuva njihovu čast.”

Oporučujem mu i da se prema Ensarijama dobro odnosi, prema onima koji su prihvatili islam, da primi ono što učini onaj dobri među njima, a da oprosti ono što učini loši.

Oporučujem mu da ispuni ugovor prema Allahovim i Poslanikovim, sallallahu alejhi ve sellem, zimijama ( nemusliman koji živi u islamskoj državi i daje đžizju ) , da ih štiti i da ne budu opterećeni preko njihovih mogućnosti.”

 Ibn Omer, radijallahu anhu, je rekao:

“Omerova glava je bila u mome krilu pa je rekao: “Spusti moj obraz na zemlju”, pa sam to učinio a on je rekao: “Teško meni, a teško i mojoj majci ako mi se moj Gospodar ne smiluje.”

****