Muderisova hutba: Strah od Allaha, dž.š.

Braćo i sestre u islamu! Današnju hutbu sam naslovio sa Strah od Allaha, dželle še’nuhu. Tema je veoma važna i aktuelna, jer zadire u srž našeg vjerovanja, a bez čvrstog vjerovanja u Allaha, subhanehu ve te’ala, i straha od Njega, samo Kojem pripadaju slava i hvala, nema pravog mu’mina.
Strah od Allaha, azze ve dželle, predstavlja jedan od najvećih stepena bogobojaznosti, jer čovjek ne može dostići visoke stepene kod Allaha, dželle še’nuhu, osim putem straha od Njega.
Mu’min se nada Allahovom, subhanehu ve te’ala, oprostu i u isto vrijeme se boji Allaha, azze ve dželle, i plaši se Njegove kazne, a On poručuje u 49. i 50. ajetu Sure El-Hidžr:
نَبِّىءْ عِبَادِي أَنِّي أَنَا الْغَفُورُ الرَّحِيمُ(49) وَأَنَّ عَذَابِي هُوَ الْعَذَابُ الأَلِيمُ(50)
Kaži robovima Mojim da sam Ja, zaista, Onaj Koji prašta i Koji je milostiv,(49) ali da je i kazna Moja, doista, bolna kazna!(50)
Vjernik je braćo i sestre uvijek između nade u Allahovu, dželle še’nuhu, sveobuhvatnu milost i straha od Njegove žestoke kazne, pa zbog toga izvršava svoje obaveze i čuva se grijeha!
Allah, subhanehu ve te’ala, nas upozorava da se ne bojimo prokletog šejtana, već da se samo Njega, azze ve dželle, bojimo i to je jedan od znakova našega imana, kao što stoji u 175. ajetu Sure Alu Imran:
إِنَّمَا ذَلِكُمُ الشَّيْطَانُ يُخَوِّفُ أَوْلِيَاءَهُ فَلاَ تَخَافُوهُمْ وَخَافُونِ إِن كُنتُم مُؤْمِنِينَ
To vas je samo šejtan plašio pristalicama svojim, pa ih se ne bojte, već se bojte Mene, ako ste mu’mini!
Strah od Allaha, subhanehu ve te’ala, spriječava čovjeka da čini grijehe i upućuje ga na pokornost, a nedostatak straha vodi nemaru i činjenju grijeha.
Vjernik ne smije da bude bez straha od Allahove, subhanehu ve te’ala, kazne, jer On na to upozorava u ajetima 97.-99. Sure El-Ea’raf:
أَفَأَمِنَ أَهْلُ الْقُرَى أَن يَأْتِيَهُمْ بَأْسُنَا بَيَاتًا وَهُمْ نَائِمُونَ(97) أَوَ أَمِنَ أَهْلُ الْقُرَى أَن يَأْتِيَهُمْ بَأْسُنَا ضُحًى وَهُمْ يَلْعَبُونَ(98) أَفَأَمِنُوا مَكْرَ اللَّهِ فَلاَ يَأْمَنُ مَكْرَ اللَّهِ إِلاَّ الْقَوْمُ الْخَاسِرُونَ(99)
A zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći noću dok budu spavali?(97) Ili zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći danju dok se budu zabavljali?(98) Zar oni mogu biti sigurni od Allahove kazne? Allahove kazne ne boji se samo narod kome propast predstoji.(99)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Tirmizija savjetuje ashabe da budu istinske muttekije (bogobojaznici):
عَنْ أَبِى ذَرٍّ رَضِىَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: إِنِّى أَرَى مَا لاَ تَرَوْنَ وَأَسْمَعُ مَا لاَ تَسْمَعُونَ أَطَّتِ السَّمَاءُ وَحَقٌّ لَهَا أَنْ تُئَطِّ ؛مَا فِيهَا مَوْضِعُ أَرْبَعِ أَصَابِعَ إِلاَّ وَمَلَكٌ وَاضِعٌ جَبْهَتَهُ سَاجِدًا لِلَّهِ. وَاللهِ لَوْ تَعْلَمُونَ مَا أَعْلَمُ لَضَحِكْتُمْ قَلِيلًا، وَلَبَكَيْتُمْ كَثِيرًا، وَمَا تَلَذَّذْتُمْ بِالنِّسَاءِ عَلَى الْفُرُشِ، وَلَخَرَجْتُمْ إِلَى الصُّعُدَاتِ تَجْأَرُونَ إِلَى اللهِ. لَوَدَدْتُ أَنِّى شَجَرَةٌ تُعْضَدُ. (الترمذي)
Prenosi Ebu Zerr, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja vidim ono što vi ne vidite i čujem ono što vi ne čujete! Oglasila su se nebesa i imaju pravo da se oglase. Nema na njima mjesta koliko je četiri prsta, a da nema meleka koji je svoje čelo na sedždu Allahu spustio. Tako mi Allaha, da znate ono što ja znam malo biste se smijali, a mnogo plakali! Ne biste se sa ženama u posteljama naslađivali, već bi se popeli na brda i ponizno molili Allaha. Volio bih da sam drvo koje će se posjeći.” (Tirmizija)
Razmislimo o ovome hadisu, draga braćo i sestre i trudimo se da prednjačimo u dobru!
Ismail Es-Sudi prenosi da je Hadžadž ibn Jusuf rekao Seidu ibn Džubejru: “Čuo sam da se ti nikada ne smiješ, pa je li to istina?” Seid ibn Džubejr mu je odgovorio: “Kako da se smijem, kad je džehennem već raspaljen, vatreni okovi postavljeni, a Zebanije, spremne?”
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se najviše bojao Allaha, dželle še’nuhu, kako stoji u predaji Aiše, radijallahu anha:
عَنْ عَائِشَةَ رَضِىَ اللهُ عَنْهَا أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: إِنِّي أَعْلَمُكُمْ بِاللهِ وَأَشَدُّكُمْ لَهَ خَشْيَةً (البخاري)
Prenosi Aiša, radijallahu anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja najbolje od vas poznajem Allaha i ja Ga se najviše bojim.” (Buharija)
Braćo i sestre, ako proučimo stanje ashaba i generacija poslije njih iz reda dobrih prethodnika ovog Ummeta, primijetićemo da su oni stalno činili dobra djela i da su i pored toga mnogo strahovali. Mi smo braćo i sestre, bez izuzetka, u odnosu na njih, u velikom gafletu (nemaru).
Šta bi mi trebali kazati za sebe, kada Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, kojem je obećan džennet i čiji iman je bio jači od imana svih ashaba, kaže: “Volio bih da sam dlaka na koži mu’mina (vjernika)!” (Ahmed).
Kada bi Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, stao na namaz tresao bi se kao prut od straha od Allaha, subhanehu ve te’ala, a kada bi imamio, učio je Kur’an plačući.
Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, je na smrti rekao svome sinu Abdullahu: “Sine, spusti moju glavu na zemlju, ne bi li mi se Allah smilovao!” Zatim je tri puta rekao: “Teško meni, ako mi Allah ne oprosti!” I onda je ispustio dušu. (Ahmed)
Ebu Ubejde, radijallahu anhu, kaže: „Poželim da sam kurban, koji će zaklati moja porodica, pa pojesti moje meso i pojesti čorbu od njega!“
Na obrazu Abdullalaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, bile su dvije brazde od suza koje su često tekle iz njegovih očiju!
Kada se Muazu ibn Džebelu, radijallahu anhu, primakla smrt, rasplakao se, pa mu bi rečeno: „Zašto plačeš, kada si jedan od ashaba Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i šta si sve učinio za islam?“ Reče: „Ne plačem zbog straha od smrti, niti zbog toga što ostavljam dunjaluk, već plačem zbog dvije skupine, a ja ne znam od koje sam ja: od stanovnika dženneta ili stanovnika džehennema!“
Amr ibn As, radijallahu anhu, kaže: „Da pustim samo jednu suzu iz straha od Alaha, draže mi je od sadake stotinu hiljada dirhema!“
Kaže Ebu Ed-Derda, radijallahu anhu: „Šta je to pa na vama ne vidim slast imana? Tako mi Allaha kada bi medvjed iz šume osjetio slast imana, ona bi se pokazala na njemu. Čovjek se ne plaši za iman, a da mu neće biti učvršen i čovjek nije siguran u iman, a da mu neće biti uskraćen.“
Šidad bin Evs, radijallahu anhu, kada bi legao ne bi mogao da zaspi, pa bi kazao: „Strah od vatre mi je oduzeo san.“ Pa bi ustao i klanjao cijelu noć, sve do sabaha.
Kćerka Rebie ibn Hejsema pitala je svoga babu: „Babo, zašto ne spavaš kad svi ljudi spavaju?“ Odgovorio je: „Kćeri, džehennemska vatra mi ne da spavati.“
Prenosi se od Hasana Basrija, da je rekao: “Omer ibn Abdu-l-Aziz bi učio Kur´an, pa kada bi proučio neki ajet, zaplakao bi i onda bi se gušio u suzama sve dok ne bi pao, pa bi ostao u kući dok ga ljudi ne bi počeli obilaziti, misleći da je bolestan.”
Kako bi se tek trebali plašiti Allaha, azze ve dželle, kandidati za načelnike općina i kandidati na listama za predstojeće lokalne izbore, koji u predizbornoj kampanji ne biraju sredstva da pridobiju pažnju i glasove glasača, a kada im se verifikuju mandati mnogi od njih rade za lične interese i interese stranaka!
Ova naša Domovina treba moralne, obrazovane i odlučne političare na svim nivoima vlasti, koji će se zalagati za bolje sutra svih naših građana! Ona treba političare koji neće do besvijesti praviti bespotrebne kompromise za hator domaćih i međunarodnih faktora. Ona treba političare koji će neprijateljima naše Domovine jasno kazati: „Naša Domovina Bosna i Hercegovina nije na prodaju i podjelu! I zato ne gubite vrijeme i sredstva oko njene podjele i urušavanja! Bosnu i Hercegovinu su branili i oslobađali njeni najhrabriji sinovi i kćeri i oni su još uvijek živi i spremni da je ako zatreba ponovo brane svojim imecima i životima!“
Braćo i sestre, budimo od onih koji se istinski boje Allaha, subhanehu ve te’ala, i pripremajmo se za Dan polaganja računa, Dan na kojem neće koristiti imeci i porod, već samo dobra djela!
Gospodaru, pomozi svim ugroženim muslimanima, a posebno našoj braći i sestrama u Palestini i Siriji i podari im skoru slobodu i mir! Učvrsti nas na Putu islama i učini nas od onih koji se samo Tebe boje i Tebi iskreno robuju i na ruku i sedždu Ti padaju! Oprosti našim roditeljima i našim dobrim precima, koji su na nas prenijeli svjetlo vjere! Uputi i učvrsti našu djecu i potomke i učini ih boljim čuvarima Dina i Domovine od nas i našom radosti na obadva svijeta! Oprosti nam grijehe i počasti nas u Džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!

Nezim Halilović 

Akos.ba