Kur’an časni u akidi (vjerovanju) šiija imamija – I dio
Kur’an časni je posljednja objavljena Allahova Knjiga, a Muhammed, sallallahu alejhi ve selleme, je posljednji Njegov Poslanik poslat čovječanstvu. To je Knjiga koja je došla kao pečat svih prethodnih objava koje su bile izložene ljudskoj samovolji u ophođenju spram njih, te su sve – bez izuzetka – izvrnute.
Piše: Halil ef. Makić
Jedino je Kur’an Allahova Knjiga za koju se On, dželle dželaluhu, lično zauzeo da će je čuvati. To je potvrdio u časnom Kur’anu riječima:
“Mi, uistinu, Kur’an objavljujemo i zaista ćemo Mi nad njim bdjeti!” (Al-Higr, 9).
Zatim riječima:
”Ne izgovaraj Kur’an* jezikom svojim da bi ga što prije zapamtio,
Mi smo dužni da ga saberemo da bi ga ti čitao.
A kada ga čitamo, ti prati čitanje njegovo,
a poslije, Mi smo dužni da ga objasnimo.” (Al-Qijame, 16-19)
I islamski ummet – izuzetak su šije imamije – je jednoglasan na uvjerenju da je Kur’an autentično sačuvan kao i kada je objavljen. Nije izvrnut, zaštićen je sa svih strana i laž joj je strana. Uzvišeni Allah je rekao:
„ …A on je, zaista, knjiga zaštićena,
laž joj je strâna, bilo s koje strane, ona je Objava od Mudroga i Hvale dostojnoga.“ (Fussilet 41 i 42)
To je ono što je nužni dio našeg vjerovanja.
Vjerovati suprotno, ili zastupati suprotno od ovog, je očiti kufr.
Šitske najpoznatije knjige, od tih prvih generacija njihove uleme, potvrđuju vjerovanje ove sekte u izvrnutost Kur’ana.
Što je posebno užasavajuće; oni te predaje pripisuju časnim imamima Poslanikove, sallallahu alejhi ve selleme, porodice (Ehlul-Bejt).
Njihov učenjak Mirza Husejn ibn Teqijj an-Nury at-Tabersy je autor knjige “Faslul-hitab fi isbati tahrifi Kitabi Rabbil-erbab”.
U toj svojoj knjizi on je sabrao više od dvije hiljade (predaja) riwajeta koji, kako tvrde, potvrđuju da je Kur’an izvrnut. Te predaje je preuzeo iz mnogih šitskih knjiga. Tu je sabrao i riječi njihovih fuqaha’ i mudžtehida.
Ova knjiga je, i u dvadesetom vijeku, štampana u Irana i dijeljena, i istočno i zapadno. Zna se da je pala u ruke orientalista koji su je koristili kao snažno oružje u borbi protiv istine.
Već smo ranije naveli riječi uglednog islamskog učenjaka šejha Ebul-Hasan an-Nedewija, rahimehullah, a vezano za stav šiija imamija spram Kur`ana kao i to da ova sekta vjeruje da je Kur’an izvrnut, i gotovo da su na tome svi složni (konsenzus).
Iz ovog konsenzusa (Idžma’) – prema šejhu El-Nedeviju – izdvajaju se četiri osobe, a to su: Saduk, Šerif Murteda, Ebu Dža’fer Tusi i Ebu Alijj Tabersi.
Međutim, potvrđeno je da su se neki od njih povratili, dok su neki to možda rekli na temelju “tukijje” – prikrivanja (u svjetlu temelja tukijje kod šiija).
Ovom priliko donosimo nekoliko predaja od njihovih najvećih vjerskih autoriteta koji su potvrdili vjerovanje da je Kur`an iskrivljen i da današnji ummet ne posjeduje originalni Kur`an već je on kod njihovog očekivanog Mehdija koji će ga donijeti pred Sudnji dan.
Prvo:
El-Kulejni (Aš-šejh Ebu Dž’afer Muhammed ibn Je’aqub al-Kulejniy ar-Razy
El-Kulejni je autor “Al-Kafy-a” – jedno od šitskih četiri Sihaha (najpriznatijih djela sa – prema njima – vjerodostojnim predajama). Znači, sam vrh autentičnosti predaja koje oni vežu za časne imame Poslanikove, sallallahu alejhi ve selleme, porodice, mada su oni od toga čisti.
El-Kulejni je, nesumnjivo, njihovo najautentičnije djelo i nema potrebe da ga posebno pretstavljamo.
On je u svom djelu “Al-Kafy fil usul” tom 2, poglavlje “Feda`ilu al-Kur`an” naveo nekoliko predaja u kojima potvrđuje da je Kur’an izvrnut…
Evo samo nekih predaja od njega:
U ptvom tomu svog djela “Al-Kafy” u “Kitabu el-hudždže” u poglavlju “Niko nije sakupio sav Kur`an osim imama, a.s., i oni znaju svo njegovo znaje” – na strani 228 ovaj šitski “buharija” Al-Kulejni donosi šest predaja.
Evo jedne od tih:
Prenosi Džabir i kaže:
Čuo sam Ebu Dža`fera, a.s., gdje govori:
“Neće niko od ljudi tvrditi da je sakupio sav Kur`an kao što je objavljen a da nije pravi lažac. Nije ga sakupio i sačuvao kao što ga je Uzvišeni Allah objavio, osim Alija ibn Ebi Talib, a.s., i imami, a.s., nakon njega.”
U drugom tomu svog djela “Al-Kafy” u “Kitabu fadli Al-Kur`an” u poglavlju “Al-Newadir” – od strane 627 pa do 634 – šitski “buharija” Al-Kulejni donosi 28 predaja o Kur`anu i njegovoj izvrnutosti.
Evo nešto od toga:
1. Ebu Alijj Al-Ashra prenosi od Muhammeda ibn Abdul-Dzebbara, (a ovaj) od Safwana, (a ovaj) od Ibn Ishaqa ibn Ammara, (A ovaj) od Ebu Besira, (a ovaj) od Ebu Dza’fera, r.a., koji kaže:
”Kur’an je objavljen na četiri četvrine. Jedna četvrtina je kod nas. Jedna četvrtina je kod našeg neprijatelja. Jedna četvrtina su suneni (pravila) i primjeri (emsal), A jedna četvrtina su fera’idi i propisi (ahkam)”.
(Pogledati: “Al-Kafy fil-usul”, Kitabu fadlil-Qur’an, 2/628, hadis br. 4).
2. Nekoliko nasih ashaba (drugova) prenosi od Sehla ibn Zijada, (a ovaj) od Alije ibn Ibrahima, (a ovaj) od njegovog oca, a svii oni od Ibn Mahbuba, (aovaj) od Ebi hamze, (a ovaj) od Ebi Jahja’a, (a ovaj) od Al-Asbe’ga ibn Nebate koji kaze: Čuo sam emira mu’mina, a.s., gdje kaže:
”Kur’an je objavljen na trećine. Jedna trećina je kod nas i naših neprijatelja. Jedna trećina su suneni i emsal. A jedna trećina su fera’id i ahkam (nasljedno pravo i propisi)”.
(Pogledati: “Al-Kafy” 2/627, hadis br. 2).
3. Alija ibn Muhammed prenosi od nekih njegovih drugova, od Ahmeda ibn Muhammeda ibn Ebi Nasra koji kaže:
”Ebul-Hasan, a.s., mi je dao Mushaf i rekao: Ne gledaj u njeg. Ja sam ga otvorio i u njemu pročitao (suru): LEM JEKUNILLEZINE KEFERU.. pa sam u njoj našao imena sedamdeset ljudi od Qurešija, s njihovim imenima i imenima njihovih očeva.
Reče: Pošalji mi taj Mushaf”. (Pogledati: “Al-Kafy” 2/631, hadis br. 16).
4. Prenosi Muhammed ibn Jahja, od Muhammed ibn Hasana, od Abdur-Rahmana ibn Ebi Hišama, od Salima ibn Seleme koji kaže:
Neki je čovjek učio (čitao Ebu Abdullahu, a.s., NEKE RIJEČI (HARFOVE) , koje nisu bile kao one koje čitaju ostali ljudi, iz Kur’ana, a ja sam slušao.
Ebu Abdullah, a.s., reče:
Prestani sa ovim čitanjem i čitaj kao što ostali ljudi čitaju sve dok se ne pojavi Al-Qa’im (Mehdy).
Pa kada se pojavi Al-Ka’im, a.s., čitaće Allahovu Knjigu po propisu (ala haddin).
Pa je izvadio Mushaf kog je napisao Alija, a.s., i rekao;
Izvadio (pokazao) ga je Alija, a.s., ljudima onda kada je završio sa njim i kad ga je napisao, pa rekao:
Ovo je Uzvišenog Allaha Knjiga, onakva kako ju je objavio Muhammedu, s.a.w.s. Sakupio sam ga iz dvije lewhe.
Oni rekoše: evo ovaj Mushaf koji je kod nas sadrži (okuplja) u sebi Kur’an. I mi nemamo potrebe za tim (tj. što je kod tebe, op. p.)
A on reče: Wallahi, nećete ga nakon ovog vašeg dana nikada više vidjeti. Na meni je bila obaveza da vas obavijestim kad sam ga sakupio, kako bi ste ga čitali.”
(Pogledaj: Al-Kafy”, 2/633, hadis br. 23)
5. Prenosi Alija ibn Al-Hakem od Hišama ibn Salima, od Ebu Abdullaha, a.s., koji kaže:
“Zaista Kur`an sa kojim je došao Džibril, alajhis-selam, Muhammedu, sallallahu alejhi ve selleme, ima sedamnaest hiljada ajeta”.
(Pogledati: “Al-Kafy” 2/634, hadis br. 28).
U prvom tomu istog djela on je zabilježio još jednu veoma zanimljivu predaju u kojoj nalazimo da oni vjeruju i u neke druge knjige i objave koje su nedostupne ostalim ljudima.
A kome su, zapravo, uopšte i dostupne?!
U svom “Al-Kafiju” autor je u “Kitabul-Hudždže“1/239 naveo sljedeću predaju (pod brojem 1.):
Od Ebu Besira se prenosi da je rekao: Ušao sam kod Ebu Abdullaha, a.s., i rekao:
”Žrtvovao bih sebe za tebe; tvoji sljedbenici govore da je Resulullah, sallallahu alejhi ve selleme, podučio Aliju, a.s., hiljadu naučnih poglavlja kojima otvara hiljadu vrata.”
Kaže: Rekao je:
”O Ebu Muhammede, Resulullah, sallallahu alejhi ve selleme, je podučio Aliju, a.s., hiljadu poglavlja gdje svakim poglavljem otvara hiljadu vrata”.
Kaže: Pa sam rekao: “Ovo je za to.”
Kaže: Zatim je rekao:
”O Ebu Muhammede, kod nas je Al-Džami’a, a ko će ti reči šta je to Al-Džami’a?”
Kaže (Ebu Besir): rekao sam: ”Žrtvovao bih se za tebe, šta je to AL-DŽAMI’A?”
Reče:
”Sahifa čija je dužina sedamdeset laktova po laktu Resulullaha, sallallahu alejhi ve selleme. Diktirana je s osvita njegovih usana, a pisao ju je Alija svojom desnicom. U njoj je svaki halal i svaki haram, i sve ono što je potrebno ljudima, pa čak i krvarina za ogrebotinu”. Kaže: Rekoh:
”To je wallahi (tako mi Allaha) ’ilm (znanje).”
Reče: ”To je odista ilum, i ne samo to.”
Zatim je, na čas, oborio glavu pa rekao:
”I kod nas je Al-Džefr. A ko će im reči šta je to al-Džefr?”
Reče:
”(To je) posuda od kože. U njoj je znanje poslanika, oporućenika (wesijjun) i znanje uleme od izraelićana.”
Kaže: Rekoh: ”To je zaista ilum!“
Reče: ”To je zaista ilum, i ne samo to.”
Zatim je, na trenutak, zaćutao pa rekao:
”I kod nas je mushaf Fatime, a.s. A ko će im reči šta je to Mushaf Fatime?”
Kaže: rekoh: ”A šta je to Fatimin Mushaf?”
Reče:
”Mushaf u kom je poput ovog vašeg Kur’ana koliko tri puta! Wallahi nema u njemu od ovog vašeg Kur’ana ni jedan harf!”
Kaže: rekoh: To je, wallahi, znanje.”
Reče: ”To je odista znanje, i ne samo to.”
Zatim je, na trenutak, zaćutao pa rekao:
”Odista je kod nas znanje o onom što je bilo i onom što će biti do Kijametskog dana!!!”
…
Nastaviće se, inša Allah.
Akos.bA