Ko guši izvoz ribe iz BiH?
Riba je jedini proizvod animalnog porijekla koji možemo izvoziti u EU i veoma je bitno da naši uzgajivači budu što konkurentniji.
Bosna i Hercegovina ima više od 20.000 kilometara vodotokova, te uz povoljne klimatske uslove ima velike potencijale za razvoj slatkovodnog ribarstva.
BiH je udvostručila proizvodnju ribe u odnosu na period prije rata i danas proizvodi između 7.000 i 8.000 tona uglavnom konzumne pastrmke. Ipak, mnogo je problema koji muče slatkovodno ribarstvo. Vlasnik ribogojilišta Laks d.o.o. iz Salakovca kod Mostara Đevad Handžar izjavio je za Faktor da svi nivoi vlasti u BiH ne prate razvoj akvakulture.
– Izvozne kvote dobili smo prije osam godina i one su veoma male. Mi smo tražili kvotu od 10.000 tona, ali se ništa ne radi. Država nije pomogla ni kada je 12 punosistemskih ribnjaka na Neretvi imalo štete, jedne godine od snijega, a druge od smeća. Tu je i 150 parafiskalnih nameta koji nas guše – ocijenio je Handžar.
Naš sagovornik navodi da se država ponaša maćehinski. Poručio je da država mora rasteretiti ovu izvoznu granu, jer je ribarstvo jedina izvozna grana animalnih proteina, koja Bosni i Hercegovini donosi devize.
Rukovodilac proizvodnje u Tropik ribarstvu iz Banja Luke Zoran Tepić kazao je za Faktor da razlog stagnacije proizvodnje ribe leži u malim podsticajima koji kasne, nepostojanju krovnog ministarstva poljoprivrede, niskim godišnjim bescarinskim kvotama i velikim nametima.
– Prema procjenama ukupna zvanična proizvodnja slatkovodne ribe kreće se oko 3.500 tona. Kvote od 60 tona za cijelu BiH, usudio bih se reći, sramno su male – podvukao je Tepić.
Profesor akvakulture na Poljoprivredno-prehrambenom fakultetu Univerziteta u Sarajevu Samir Muhamedagić rekao je za Faktor da je ovaj sektor pod velikim pritiskom nelojalne konkurencije izvana ali i insistiranjima energetskog sektora na izgradnji hidroelektrana.
– BiH je jedna od rijetkih zemalja u Evropi koja nema Strategiju razvoja ribarstva i akvakulture. Donošenje takve strategije na državnom ili entitetskom nivou umnogome bi unaprijedilo samu proizvodnju i dovelo do povećanje njenog obima – smatra Muhamedagić.
Izvoz ribe i vezanih proizvoda
2015. 21.831.537 KM
2014. 18.901.884 KM
2013. 17. 960.616 KM
2012. 16.739.160 KM
(K. Silajdžija /Faktor.ba)
