Jedna stvar koju sam naučio od ‘zle’ Zapadne kulture
Kada čujem ljude kako govore: „Zapadna kultura truje naše mozgove“, ili nešto u tom fazonu, poželim da ih upitam: „Jeste li ikada bili u nekoj Zapadnoj zemlji?“
Moje iskustvo dok sam živio u Kanadi je mnogo drugačije od priče koju o Zapadu čujem u rodnom kraju, Maleziji.
Moguće je da ima istine u onome što ljudi kazuju, ali to zasigurno nije cijela istina.
Nesumnjivo, svaka kultura ima svoje dobre i loše strane. Moja kultura ih ima, i zapadna kultura takođe. Ali je nepravedno da cijelu kulturu generalizujemo i okarakterišemo kao „zlom“ samo zato jer ima nekoliko nekoliko negativnosti.
Mi ne želimo da neko našu kulturu nazove „zlom“. Ali s druge strane, nemamo problema da druge kulture nazivamo „zlim“? Možda je potrebno da više ponavljamo jedno zlatno pravilo: „Ponašajte se prema drugima onako kako želite da se oni ponašaju prema vama.“
Dok sam živio u Kanadi, naučio sam mnogo divnih stvari. Mnoge od tih divnih praksi su u suštini islamske, iako ljudi koji ih praktikuju nisu muslimani. Jedna od tih navika koju sam stekao je jednostavna pravilo ponašanja u restoranu: počistite za sobom.
Prvi put kad sam jeo u restoranu, naučio sam ovo jednostavno, ali često zaboravljeno pravilo. Primijetio sam da ljudi nakon završetka jela odnose s sobom tacne s tanjirima i ostatke bacaju u smeće. Potom tacne stavljaju na za to predviđeno mjesto.
U to vrijeme nisam imao smartphone, jer bih rado napravio fotografije te scene kako bih pokazao ljudima u Maleziji. To je jedno od najjednostavnijih dobrih djela koje se zanemaruje.
Mnogi od nas jedu u restoranima, završe s jelom i samo odu. Čak i na mjestima gdje postoje spremne kante za smeće i police za odlaganje tacni i tanjira, opet ne počistimo za sobom već samo odemo.
Nekad sam mislio da je to ispravno. Ali čini se da postoji bolji način. Zašto ne čistimo za sobom?
Uobičajeni odgovor koji čujem jeste: „Pa, imaju radnici koji su zaduženi za čišćenje. Zašto bih ja to radio? Ako budem čistio za sobom u restoranu, onda ti čistači neće raditi svoj posao i dobijat će platu badava!“ To je ono što čujem, ali između redova čitam nešto drugo: „Ja sam lijena osoba.“
Vjerujte mi, čak i ako počistite za sobom, radnici imaju još puno posla da odrade u restoranu. Čišćenje stolova je možda najlakši od svih obaveza, a nama neće škoditi ako im olakšamo posao.
Upamtite, mi smo tamo samo nekoliko minuta, ali radnici tu ostaju satima. Usto nam serviraju hranu. Najmanje što možemo učiniti jeste da počistimo za sobom, a za to nam ne treba ni puno vremena ni energije.
Zbog čega bismo to radili? Jer se tu radi o lijepom ahlaku, a za lijep ahlak vam ne treba razlog.
Autor: Aiman Azlan
Za Akos.ba preveo: Nedim Botić
