Istinski vjernik poklanja od onog što najviše voli
Nafi’, sluga Abdullaha b. Omera, r.a., priča: Abdullah je sjeo na jednu devu čiji mu se hod mnogo svidio. Uz uzvike: ‘Odlično, prelijepo!’, obratio mi se: ‘Nafi’i skini joj samar!’ Pomislio sam da želi pogledati nešto na devi. Upitao me: ‘Jesi li ikada vidio ljepšu glavu od glave ove deve?’ Iz ovih njegovih riječi sam razumio da želi devu žrtvovati u kurban.
Odgovorio sam: ‘Šteta, ako prodaš ovu devu, za te pare možeš uzeti nekoliko kurbana!’ On mi reče: ‘Nema veze, stavi je na listu kurbana!’
Abdullah b. Omer, r.a., samo je najdraže od imetka žrtvovao na Allahovom putu. Naf’i je još ispričao: „Abdullah b. Omer, r.a., se razbolio. Za jedan dirhem kupili smo mu jedan grozd grožđa. U trenutku kada je Abdullah krenuo jesti grožđe, došao je jedan prosjak. Rekao je: ‘Dajte mu grožđe!’ Nakon što je prosjak otišao s tim grozdom, neko je krenuo za njim i bez znanja Abdullaha kupio je od prosjaka taj isti grozd, te ga donio i stavio pred njega. Prije nego je Abdullah počeo jesti, isti je prosjak ponovo došao. Abdullah je opet rekao: ‘Dajte mu grožđe!’ Ponovo je neko pratio prosjaka i kupio grožđe od njega. Abdullah je ponovo trebao početi s jelom tog grožđa, kada je tu ponovo došao isti prosjak. On je opet rekao: ‘Dajte njemu!’ I ovog puta je neko išao za prosjakom i kupio grožđe. Bezobrazni prosjak se htio vratiti i četvrti put. Međutim, rečeno mu je: ‘Zar te nije stid, koji ti je ovo put?’ I tako je bio spriječen.
Ibn Omer je drugi put, tokom bolesti, poželio ribu. Našli su jednu i donijeli mu je. U trenutku kada je ispečena riba bila pred njim, pojavio se siromah. Ibn Omer je ribu ispred sebe odmah poklonio siromahu. Rekli su mu: „Mogli smo siromahu dati pare umjesto one ribe koju smo jedva našli.“ Odgovorio je: „Zaželio sam ribu, ali još više želim dati drugome ono što ja volim.“ (Ebu Nuajm, Hil’jetu’l-evlija, 1:366-69)
Za Akos.ba pripremio Fahrudin Vojić
