Govor na samitu OIC 1997: Islam jeste najbolji to je istina ali mi nismo najbolji
Piše: Edib KADIĆ
Bismillahi-r-Rahmani-r-Rahim
Poštovani gospodine predsjedavajući,
vaša visočanstva i ekselencije,
draga braćo i sestre!
Smatram velikom privilegijom što mi se pružila prilika da govorim na ovom značajnom skupu muslimanskih zemalja. Upravo se vraćam s konferencije u Bonnu. To je bila specifična konferencija posvećena Bosni, na kojoj je razmatrana situacija u mojoj zemlji i donesene su neke važne odluke. Nažalost, termini održavanja ovog Samita i konferencije u Bonnu su se podudarili, pa sam u mogućnosti da vam se tek danas obratim. Hvala vam na toj izuzetnoj prilici.
Poštujući vaše vrijeme i današnji program konferencije, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti samo na jednu temu: Istok i Zapad i moja Bosna između njih. Ideju za ovu temu dalo mi je moje posljednje putovanje koje je još u toku. U sedmici koja upravo završava poletio sam iz Bosne u Saudijsku Arabiju na konferenciju o obrazovanju, zatim u Evropu na konferenciju o Bosni, i evo me danas u Teheranu na islamskoj konferenciji. To je i: Istok – Zapad – Istok.
Mislim da prilično dobro poznajem oba ova kraja svijeta. Na mom putovanju saznao sam i neke nove činjenice, dobre i loše. Saznao sam ohrabrujuću činjenicu o pet miliona učenika i studenata u Saudijskoj Arabiji, ali i žalosnu o 68,5% nepismenih u jednoj drugoj muslimanskoj zemlji. Druga dobra vijest koju sam upravo čuo je 20 miliona ljudi koji pohađaju neku od škola u Iranu, a loša da je nepismenost među ženama skoro u svim muslimanskim zemljama nedopustivo visoka. Žene čine polovinu ljudskog roda. Neobrazovana žena ne može podići i odgojiti generaciju koja će voditi naše narode u 21. stoljeće. Oprostite mi što ću biti vrlo otvoren. Lijepe laži ne pomažu, a gorke istine mogu biti ljekovite.
Opširnije na portalu Stav.ba.
