Dobro djelo

Kulsum je upravo završavala zadaću iz matematike kada se začulo zvono na vratima. Pogledala je na sat i pomislila:

-A to je Amina, došla je da razmjenimo knjige za lektiru.

Zgrabila je sa stola knjigu i ne pitavši ko je otključala vrata. Tek tada zastade i shvati da je pogriješila. Umjesto Amine ispred je stajala žena srednjih godina, malog rasta, nije ličila na prosjakinju pa se Kulsum pitala šta li hoće? U rukama je držala neke papire i vidjevši zbunjenu djevojčicu blagim glasom reče:

-Esselamu alejkum, sine! Je li ti mama ili babo kući?

-Alejkumus-selam. Nisu kući, sama sam, šta je trebalo?-upita znatiželjno Kulsum.

Žena duboko uzdahnu, odavajući tugu i težinu bremena koje nosi, pa onako više za sebe poče:

-E kćeri. Imam i ja djevojčicu tvojih godina, Hadžera se zove.

Zastade malo boreći se da ne zaplaće.

-Evo vidiš na ovoj slici.

Prebirala je po onim papirima izvadivši sliku djevojčice u bolesničkom krevetu.

-To je moja Hadžera. Ponovo uzdahnu.

-Obolila je sine od teške bolesti. Doktori kažu da vani negdje ima nade da se izliječi, ali, treba mnogo, mnogo novca, pa ja, eto, krenula ovako i nadam se da  će Allah Veliki dati nafaku i lijek za moju Hadžeru.

Suze više nije mogla da sakrije, lile su niz obraze žalosne majke, a ona ih nije ni brisala, pustila ih, neka, biće lakše kada malo oteku.

Kulsum je prebirala po glavi kako da pomogne bolesnoj djevojčici. Novac koji je mama ostavila već je potrošila jutros kupivši hljeb, mlijeko i sveske što su joj nedostajale. ………

Pred očima joj zaigra njena kasica. Jutros je prebrojavala novac i ima tačno 30 KM koliko je bilo potrebno za novi reket. Ali, ako da svoj novac neće moći kupiti novi reket za trening, a već  je treneru rekla da joj donese. Ja Rabbi, sada je i Kulsum duboko uzdahnula. Šta da radi? Borila se sama sa sobom. Majka joj je uvijek govorila da ono što damo nekom Allah višestruko vrati, ali kako će joj i kad vratiti pare da bi mogla kupiti reket? Pitala se!

-Sačekajte teta, brzo ću ja,-reče i utrča u kuću.

Hitro, kao da se pribojava da će se predomisliti istrese sav novac iz kasice, stisnu objema rukama  i ponosno pođe vratima. Pruživši novac ženi kaza:

-Evo za Hadžeru. Da nam brzo ozdravi ako Bog da.

 Žena ustuknu od djevojčice:

-Ne sine, ne mogu, nema ti majke! Neka, biće druge nafake.

-Ama, teta uzmi! To su moje pare. Skupljala da kupim reket, ali ćemu meni novi reket, a Hadžeri treba zdravlje.

Sada je i Kulsum zaplakala. Bilo joj je žao djevojčice. Sjetila se koliko boli kada se samo malo prehladi, a ova djevojčica može i umrijeti ako joj se ne pomogne. Hadžerina majka  je nježno zagrli. Ovaj čin je se dojmio i sad je jecala iz sveg glasa. S njom je plakala i mala Kulsum.

-Allah ti uvećao nafaku, dao ti lijepo zdravlje i učinio te poslušnom roditeljima svojim.

Dovila je žena silazeći niz haustor.

-Amin.

Kroz suze je ponavljala Kulsum.

-Moliću se da Hadžera ozdravi poslije svakog namaza.

Vratila se unutra i sjela zureći u prazno.

– Bože hvala Ti za zdravlje koje si mi dao. Prošaputa tiho.

Odlučila je da o ovome nikom ne govori. Nana  je stalno upozoravala da kada za nekog uradi nešto, to više nikada ne spominje, jer se umanjuju sevapi od tog djela.

Na trening je došla tužna. Ne zbog toga što neće kupiti novi reket, već šta da kaže treneru kada joj ga donese. Isprva  je izgledalo  kao da je trener na to zaboravio, pa se Kulsum malo opustila, ali po završetku časa trener je pozva u stranu.

-Kulsum, evo reket, donio sam.

Stajala je pored njega ne znajući šta da kaže.

-Nema veze ako si novac zaboravila, ponesi  drugi put.

Kaza joj trener vidjevši neodlučnost na Kulsuminom licu.

-Treneru, nisam ja zaboravila novac, već sam ga dala jednoj bolesnoj djevojčici kojoj je potreban da se izliječi. Ne mogu sada uzeti reket, ali ja ću početi skupljati nove pare , pa kada skupim onda ću ga kupiti ako Bogda.

Rekla je to jer nije željela da trener pomisli da je  neodgovorna djevojčica. Trener se iznenadi onim što je čuo i zamoli Kulsum da mu sve redom ispriča. Ona se sva unijela u nedavni događaj da je ponovo zaplakala, a trener je nekoliko puta ispuštao teške uzdahe time otkrivajući da je i njemu teško.

Kada je Kulsum završila trener joj reče:

-Draga Kulsum, da nisi rekla da je to tajna, ja bih javno obznanio tvoje dobro djelo u školi da se i drugi  učenici ugledaju na tebe, ali cijenim i poštovaću tvoje povjerenje kao što ću te zamoliti da i ti poštuješ moje.

Maloj Kulsum ništa nije bilo jasno, ali je pokušavala da dokući ono o čemu joj trener priča. On je nastavio:

 -Uzet ćeš ovaj reket jer je namijenjen tebi, a nikome ne smiješ kazati  da si ga dobila bez novca jer ćeš time umanjiti moje dobro djelo. Znam koliko si ga željela i ja ti ga poklanjam jer to zaslužuješ. Naravno ako prihvataš da i ti čuvaš moju tajnu?-nasmija se trener.

Kulsum nije mogla da vjeruje onim što čuje. Ipak je istina da Allah dž.š. sve vraća. Evo pomogla je bolesnoj djevojčici, a dobila i novi reket.

Zahvalila se treneru i pohitala kući. Malkice je bila tužna kada je shvatila da ne može majci ispričati šta se sve dogodilo, ali ubrzo je u njenom srcu zasjala sreća shvativši da njenu radost zna Onaj ko i treba da zna. Čvrsto je odlučila da više nikada ne posumnja u Allahovu moć i da na sve moguće načine pomaže onima  kome je pomoć potrebna.

Piše: Zilha Ramić

Akos.ba