Islamske teme

Lejletul Kadr kroz hadise

Kaže Uzvišeni Allah:
“Mi smo ga počeli objavljivati u Noći Kadr –
a šta ti misliš šta je Noć Kadr?
Noć Kadr je bolja od hiljadu mjeseci –
meleki i Džibril, s dozvolom Gospodara svoga, spuštaju se u njoj zbog odluke svake,
sigurnost je u njoj sve dok zora ne svane.” (sure: Al-Qadr)

Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Ko provede noć lejletul-kadra u ibadetu, vjerujući u njen blagoslov, tražeći na taj način nagradu od Uzvišenog, biti će mu oprošteni prijašnji grijesi.“
(Buharija i Muslim).

Prenosi Aiša, radijallahu anha, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Trudite se tražeći noć lejletul-kadr u zadnjih deset noći ramazana.“
(Muslim)

Aiša, radijallahu anha, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Tražite Lejletu-l-kadr u neparnim noćima zadnjih deset dana ramazana.” (Buhari)

Aiša, radijallahu anha, je rekla:
“Kada bi nastupila zadnja desetina ramazana, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, provodio bi noć u ibadetu, probudio bi svoju obitelj i trudio se da ibadet bude što bolji.”
(Buhari i Muslim)

Aiša, radijallahu anha, je rekla:
“Rekla sam: ‘O Allahov Poslaniče, šta misliš, kada bih znala u kojoj je noći Lejletul-kadr, šta bih u njoj učila?’, a on je odgovorio: ‘Reci: ‘Allahumme inneke’afuwun, tuhibbul’afve fa’fu ‘anni’ (Allahu moj, Ti si Onaj koji opraštaš, voliš da opraštaš, pa mi oprosti). ‘”
(Bilježi ga el-Tirmizi, br. 3513, i kaže: „hadis je `hasenun sahih`”.
Bilježe ga i imam Ahmed, Hakim, Ibn Madže u svom “Sunenu” br. 3850… Šejh Albani ga je ocijenio sahihom u svom djelu “el-Silsile el-sahiha” pod br. 3337.)

Predaje o tome kada je tačno ova noć su raznolike. Najviše je onih koji kažu da je to 27-a noć ramazana. Ubejj ibn Ka`ab se kleo da je ona 27-e noći ramazana.

Imam el-Dehlevi kaže:
“I znaj da Lejletul-kadr ima je dvije noći.
Jedna noć je ona “u kojoj se svaki mudri posao riješi.“ ( Ad-Dukhan 4).
U njoj je Kur`an spušten odjednom a onda je, nakon toga, spuštan postepeno. I to je jedna noć u toku godine i ne mora biti da je u ramazanu. Naravno, najveća je pretpostavka da je to ramazan i ono na čem se saglasno (el-idžama`) je da je ona bila u ramazanu onda kada je Kur`an spušten.

Druga je ona u kojoj se odvija jedna vrsta spuštanja duhovnosti i dolazak meleka na Zemlju te se muslimani u njoj okupe na izvršavanju pokornosti a njihove se svjetslosti među njima reflektuju. Tada im se meleki približe a šejtani udalje od njih i tada im njihove dove i njihove pokornosti bivaju uslišane. To je noć u svakom ramazanu u njegovim neparnim noćima zadnje trećine, u toj trećini nekada je ranije a nekada kasnije i ne izlazi iz njena okvira.

Oni koji ciljaju na ovu prvu noć kažu:
ona je svake godine.
A oni koji ciljaju ovu drugu kažu: ona je u zadnjoj trećini ramazana.

Resulullah, sallallahu alejhi ve selleme, je rekao:
“Vidim da vam se snovi podudaraju na sedam zadnjih noći. Pa ko je bude tražio neka je traži u sedam zadnjih noći.”
(Početak hadisa ide ovako:
“Neki ljudi od Poslanikovih, sallallahu alejhi ve selleme, drugova su u snu vidjeli Lejletul-kadr u zadnjih sedam dana.”
(Hadis od Abdullah ibn Omera, radijallahu anhuma, Bilježe Buhari i Muslim).
I rekao je, sallallahu alejhi ve selleme:
“Bila mi je pokazana ova noć pa mi je onda prepuštena zaboravu. Vidio sam sebe kako činim sedždu na vodi i zemlji.”(Bilježe ga Buhari i Muslim od Ebu Seida el-Hudrija, radijallahu anhu.)
To je bilo dvadeset i prve noći. (tj.dvadeset i prve noći vidjeli su se tragovi vode i zemlje na njegovom, sallallahu alejhi ve selleme, čelu, kako se i navodi u dotičnom hadisu).
Zato, razilaženje ashaba oko ove noći bazira se na njihovom razilaženju oko njena čuvstva.
A od dova za one koji je osjete je: “Allahumme inneke afuvvun tuhibbul-afve feafu annii!”

Imam Ibn Hadžer, rahimehullah, u svom kapitalnom djelu “Fethul-bari” nakon što je naveo gotovo pedeset mišljenja islamskih učenjaka oko toga kada je tačno Lejletul-qadr, kaže:
”A dominantno mišljenje je da je ona (Lejletul-qadr) u neparnim noćima zadnje trećine i da se ona seli (pomjera), kao što se da razumiti iz hadisa u ovoj oblasti. A najpoželjnije je da je u neparnim noćima ove trećine. Kod uleme šafijskog mezheba, a prema hadisu Ebu Seida Abdullaha ibn Unejsa, to je dvadeset i prva ili dvadeset i treća noć, dok kod većine ostalih učenjaka to je dvadeset i sedma noć.”

Piše: Prof. Halil Makić

Akos.ba

Povezani članci