Bolesti duše: kada mi ne spomenu ime

Piše: Muhamed el-Gazali

Koliko samo duša obmanjuje svoga vlasnika! Podstiče ga na jedno djelo, a odvraća od drugog. Upravo u onome od čega ga odvraća leže njeno dobro i plemenitost, dok ono čemu žuri donosi malo koristi, ako već ne donosi štetu.

Poznajem visokog službenika koji pokazuje ljubav prema Poslanikovoj porodici. U ruci drži tespihe i njima broji zikrove i salavate. Ustrajavajući u takvoj pobožnosti, smatra da je dosegao visok duhovni stepen. Za njega su to znaci velike bogobojaznosti, uz obavljanje propisanih namaza, u čemu, koliko znam, ne zaostaje.

Jednoga dana održana je svečanost na kojoj su se smjenjivali govornici. Novine su objavile njihova imena, ali su njegovo zaboravile.

Čovjek je gotovo izgubio razum jer mu je izmakla prilika da bude viđen!

Razotkrila se njegova skrivena slabost, a s njom i slabost takve pobožnosti: ne upotpunjuje istinski iman i ne oslobađa dušu njenih najgorih bolesti, nego nedostatke prikriva učenjem zikrova i brojanjem salavata na Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Kada bi proučio i cijeli Kur’an, zadržavajući u sebi te bolesti, ne bi mu koristilo da zajedno čita Kur’an i životopis Poslanika.

Iz djela: Edžanib-el atifi fil islam

akos.ba