Svi ljudi dobre volje, ne samo povodom godišnjice, već tokom svih 365 dana u godini, trebaju podići glas i tražiti pravdu za žrtve genocida i njihove porodice.

Piše: Marko Matić

Devetnaestu godišnjicu od najstrašnijeg zločina počinjenog u Evropi nakon Drugog svetskog rata Srbija dočekuje u atmosferi gotovo potpunog zaborava, kojim je potisnuto sećanje na taj užasan događaj. U odsustvu spoljnih i unutrašnjih pritisaka, zatrpano brojnim tekućim egzistencijalnim problemima, srbijansko društvo se od suočavanja sa sopstvenim demonima iz prošlosti brani negovanjem svojevrsne kulture potisnutih sećanja, iza koje se skriva odsustvo spremnosti za istinsko suočavanje za sopstvenom odgovornošću za zločine počinjene u ratovima devedesetih, uključujući i zločin genocida, koji su snage pod komandom Ratka Mladića počinile u Srebrenici.

Za razliku od nekih ranijih godišnjica, naročito onih pre srbijanskih izbora iz 2012. godine, kada se Srbija kao društvo oštro polarizovala na većinu onih koji su se bavili aktivnim negiranjem genocida i ubedljivu manjinu koja je insistirala na potrebi suočavanja sa mračnom prošlošću, ove godine gotovo da nema onih koji se temom Srebrenice uopšte i bave. Sa izuzetkom malog broja najupornijih mirovnih aktivista, ključni tokovi u javnom diskursu, uključujući i medije i nevladin sektor, svu pažnju su usmerili na neke sasvim druge, tekuće egzistencijalne teme.

Gotovo dve decenije od srebreničkog užasa najveći zagovornici suočavanja s prošlošću temom genocida bave se tek sporadično, dok su uglavnom posvećeni isključivo sopstvenom preživljavanju i dnevnopolitičkim izazovima.

I dok je nakon 2012. godine pod pritiskom realpolitike zvanični Beograd zauzeo svojevrstan stav dobronamerne indiferentnosti prema ratnom nasleđu iz devedesetih, usled čega je došlo do prekida aktivnog sponzorisanja aktivnog negiranja srebreničkog genocida, malo ko je mogao da pretpostavi da će i na drugoj strani moralno-idejnog spektra doći do neprijatne ćutnje. Istovremeno sa povlačenjem srbijanskih ekstremista, koji su, u nedostatku podrške zvaničnih institucija Srbije, logističku i finansijsku podršku potražili unutar vladajućih struktura bh. entiteta Republika Srpska, došlo je i do hibernacije one struje mišljenja koja je ranijih godina, uprkos svim nedaćama, uspevala da podigne glas i otvoreno progovori o najstrašnijem zločinu, za koji većinska Srbija ne želi da zna…

Opširnije na portalu Al Jazeere:

Genocid – mjerna jedinica srpskog zaborava

Izvor: Al Jazeera