Proteini – gradivni elementi našeg tela

Proteini su makroelementi koji čine 18-20% našeg tela. Nalaze se u krvi, mišićima, koži, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgrađuju i ponovo sintetišu. Sve žive materije sadrže proteine uključujući viruse i biljke. Reč ”protein” potiče od grčke reči protos što znači prvi. To su organske materije koje sadrže ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvožđe i bakar.

Jedinice građe proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina. Kada se aminokiseline nalaze samostalno u krvi zovemo ih slobodne aminokiseline. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; više aminokiselina (50-100)-polipeptidi.
Više polipeptida čine proteine. Oni se razlikuju po broju aminokiselina, obliku molekula i frekvenciji javljanja.
Vrste proteina na osnovu izgleda molekula:
1. Fibrilarne: kolagen (tetiva, rskavica, kosti), elastin (zid krvnog suda), keratini (dlaka i nokti);
2. Globularni: albumini, globulini i histoni;
3. Konjugovani: nukleoproteini (proteini + nukleinske kiseline-sastojci su gena), mukoproteini (protein + polisaharid-sastojci enzima), lipoproteini (proteini + masti), hromoproteini (protein + pigment), fosfoproteini (protein + fosforna grupa), metaloproteini (protein + metal (Cu, Zn, Mg, Fe)-sastojci enzima);
Funkcije proteina:
1. Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina , antitela, vitamina , kosti, zuba hemoglobina, mišića.
2. Obezbeđuju rast i obnovu ćelije – esencijalni nutrijensi
3. Imaju važnu ulogu u metabolizmu: kao enzimi katalizuju mnoge biološke i hemijske reakcije, a kao neurotransmiteri omogućavaju prenošenje informacija do CNS-a feed back mehanizmom,
4. Održavaju acido-baznu i osmotsku ravnotežu. Imaju ulogu pufera (kada padne pH krvi /povišena kiselost/ oslobađaju se aminokiseline i omogućavaju održavanje pH 7,35-7,45, tj. pH krvi u fiziološkim granicama. Obratno kada se povisi pH krvi /smanjena kiselost/ vezuju H i tako smanjuju pH,
5. Izvor su energije 1g proteina = 4 cal,
6. Detoksikacija organizma (enzimi).
Prirodni izvori proteina su gotove sve namirnice biljnog i životinjskog porekla, s tim što se razlikuju po aminokiselinskom sastavu. Namirnice koje sadrže 8-10 esencijalnih aminokiselina u adekvatnom odnosu, tj. kompletne proteine, su jaja, mleko, meso (namirnice životinjskog porekla) i soja (namirnica biljnog porekla).
Ostale namirnice ne sadrže dovoljan broj aminokiselina, ali njihovim kombinovanjem dobija se kompletan sastav aminokiselina.

Potrebe u proteinima zavise od:
• Uzrasta (u periodu rasta potrebe su veće za 10-20%, a od 25 godine vrednosti se smanjuju;
• Pol (iste su za oba pola 0,8 g kg TT/dan)
• Nutritivni status (kod gladovanja i pothranjenih osoba potrebe su veće)
• Fiziološkog stanja
• Trudnoća i dojenje (potrebe se povećavaju za 6 g kod trudnica i 17 g kod dojilja)
• Klima (u područjima sa hladnijom klimom količina proteina se smanjuje na račun povećanja ugljenih hidrata koji će obezbediti energiju za održavanje toplote, a u mestima sa toplijom klimom treba nadoknaditi proteine koji se gube znojenjem)
• Aktivnost (kod neaktivnih osoba potrebno je obezbediti dovoljnu količinu proteina kako bi se regenerisala atrofična muskulatura, veća aktivnost ako nije praćena obilnim znojenjem zahteva samo dodatnu količinu kalorija)
• Kvalitet proteina i ukupnog energetskog unosa
• Emocionalni faktori (strah, napetost, depresija dovode do većeg izlučivanja azota)
• Bolesna stanja (stanja koja su praćena povišenom temperaturom dovode do povećanog bazalnog metabolizma, a samim tim i povećanih potreba za proteinima.
Kao i kod ostalih nutrijenasa, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najčešće bogata i mastima.
Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:
• povećanja telesne težine
• dehidratacije (kada se izlučuje putem bubrega, višak proteina za sobom povlaći i veće količine vode)
• gubitak Ca (ova razmatranja su još u toku, a smatra se da prekomerna količina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze), npr. uzimanje suplemenata proteina bez adekvatnog unosa mlečnih prozvoda.

zanimljiveinformacije.com