Poučna priča: Moraš se malo približiti

Jedan mladić je izgubio posao sa kojim je izdržavao svoju porodicu, upao je u tešku depresiju i nije znao kome da se obrati. Na kraju je otišao da se posavjetuje sa jednim mudrim starcem koji je živio na kraju sela.
Nervozno koračajući oko starca, mladić se žalio na svoje probleme. Na koncu je stisnuo šaku i povikao:

– “Dugo već molim Boga da mi pomogne, zašto mi Bog ne odgovara?”

Mudri starac je ustao, otišao na drugi kraj sobe i rekao nešto tako tiho da se skoro uopšte nije ni čulo. Mladić mu je prišao malo bliže.

– “Šta si rekao?” upita. Starac ponovi, ali opet kroz šapat. Tada je mladić prišao još bliže i skro svojim ušima dodirivao njegovo lice.
– “Žao mi je,” reče. “Ali opet te nisam čuo.”
– “Bog ponekad govori tiho,” reče starac. Tako da se moraš malo približiti da bi ga čuo.”

Ovaj put je mladić čuo i razumio.

Svi želimo da čujemo Božji glas koji nosi odgovor na naš problem. Ali možda trebamo čekati šapat.
A možda za to postoji dobar razlog.
Ništa ne privlači ljude i ništa ih više ne fokusira više od šapata.

Šapat znači da se moram zaustaviti sa svojim iživljavanjem i približiti mu se da bih ga mogao čuti. A onda, kada ga čujem, pronaći ću svoj odgovor.

I još bolje, biću Njemu bliže.

Za Akos.ba preveo Jasmin Mujakić