Oj, što volim miris trolejbusa

Gras gras, dodaj gas, dodaj struju pa da idemo u štrajk.

Pašast zvana pješke ići na posao, u školu, se raširila gradom. Osam dana je puk bolovao od ove pošasti. Dijagnoza: dijeta je zdrav način života.

Ko je kriv? Ko je počeo rat transporta putnika?

Odgovori će doći nekada u daljoj budućnosti. Možda ako se pojavi jaka opoziciona stranka u Kantonu.

Da li su radnici Grasa u pravu ili pak poslanici u Skupštini kantona, odgovore nismo dobili. Tramvaji rade. Opsadno stanje je završeno. Mediji polazak prvog tramvaja iz garaže predstavljau kao da je rat okončan.

Referndum nije održan: da li Gras ili Centrotrans?

Država nema snagu da upostavi Sistem koji bi funkcionisao u ime svih građana, naroda i narodnosti i ostalih širih narodnih masa. Škripa tramvajskih šina je pomješana sa proljetnim zracima. Idila se nastavlja.

Opsadni događaji su donijeli i pokazali da građani itekako intelektulno razmišljaju: ovo nije zapamćeno; kao da je rat; nema smisla da građani ispaštaju: Da li ćemo protestovati: ma nema od toga ništa; joj nemoj da ja protestujem, ostat ću bez posla; ma krivi su političari, šta ja imam da protestujem.

Postavlja se pitanej: da li u ovoj Državi svako ima pravo da vodi svoju politiku, bio izabran kao legitiman predstavnik naroda ili bio sam Narod? Hoće li Gras opet za par mjeseci dovesti grad u opsadno stanje? Hoće li se nova Vlada Kantona i po četvrti put izabrati da vodi građane?

Odgovor se ne nazire, ali je znano da to ne donosi promjene.

Nasmijana lica putnika, jer bolje se švercovati po javnom gradskom prevozu nego glumiti kulturu pred uposlenicima Centrotransa. Stiće se osjećaj da je na ulicama više tramvaja nego kada su vozili prije štrajka. Šepure se u svojoj limenoj-željeznoj-metalnoj konstrukciji.

Džeparoši su, također, obustavili štrajk. Ordiniraju po javnom prevozu od ranih jutarnjih sati. Reklamni slogani firmi najavljuju rast dionica svojih nalogodavaca.

Učenici više nemaju opravdanja kašnjenja na nastavu. Radnici moraju na vrijeme bit na poslu.

Zašto ste na pokvarili tu idilu? Vratite se štrajku. Mi smo navikli na opsadno stanje, na neodgovornost i na haos.

Nema više gužve u saobraćaju. Prestaje zadržavanje automobila na tramvajskim šinama. Opet se moraju poštovati pravila saobraćaja. Zašto nam to radite? Vratite tramvaje, trolejbuse i minibuseve u garaže. Lijepo nam je u kaosu.

Nameće se pitanje? Ko će nadoknaditi amortizaciju građanima za patike, čizme, cipele? Ko će plaiti tehnički pregled u bolnici građanima nateklih vena?

Ja ću biti zadovoljan da se osam dana (koliko je trajalo opsadno stanje) vozim bez karte, barem je to najmanje što mi može nadoknaditi Sindikat Grasa i Skupština Kantona.

Autor: Dženan Mašetić

Dženan Mašetić, postdiplomac na Odsjeku za književnost naroda BiH. Uposlen u Uniji za održivi povratak i integarcije. Ne bavi se politikom, ali je ona dio njega, ne podržava konflikt, ali ih konstantno susreće.

(akos.ba/preporod.com)