Od koga tražite pomoć u vremenu iskušenja?

Nije lahko biti usred oluje. Čim počne padati kiša, munje uslijede.

Tamni oblaci prekriju Sunce i sve što vidite su talasi okeana koji su nekada bili mirni a koji vas sada okružuju. Kako više ne možete pronaći svoj put, onda tražite pomoć.
Počinjete pozivima obalnoj straži. Nema odgovora. Onda ponovo pokušate da preusmjeriti brod. Nema svrhe. Posežete za pojasom za spasavanje. Pocijepan je. Konačno, nakon što ste iscrpili svi sredstva, okrećete svoje lice prema gore.
I molite Allaha.
Ali postoji nešto sasvim jedinstveno u ovom trenutku. U ovom trenutku, doživljavate nešto o čemu biste drugačije samo mogli teoretisati- istinski tevhid. Jednoća. Vidite, na obali, možda biste pozivali Allaha. Ali pozivali biste Ga zajedno sa drugima. Možda biste zavisili od Njega. All zavisili biste o Njemu kao i o drugima. Ali u ovom trenutku, svi su nedostupni. Svi. Nema više nikoga koga biste mogli pozvati. Niko nije ostao o kome zavisite. Osim Njega.

I u tome je stvar.
Da li ste se ikada zapitali zašto su, kada vam je najpotrebnije, svaka vrata stvorenja zatvorena? Pokucate na jedna, ali se zalupe. Onda odete do drugih. Također su zatvorena. Onda idete od vrata do vrata, kucate, lupate na svaka ali niko ne otvara. I čak ona vrata o kojima ste nekada zavisili se iznenada zatvaraju. Zašto? Zašto se to dogodilo?

Vidite, mi ljudi imamo određene osobine koje Allah dobro poznaje. Mi smo stalno u stanju potrebe. Mi smo slabi. Ali, mi smo također ishitreni i nestrpljivi. Kada smo u nevolji, mi smo prisiljeni da tražimo pomoć. I to je oblikovanje. Zašto bismo tražili sklonište ako je sunčano i lijepo vrijeme? Kada tražimo sklonište? Kada naiđu oluje. Tako Allah, s.v.t., nam pošalje oluje, On nas čini osobama u potrebi u nastalim situacijama, tako da bismo tražili sklonište.
Ali kada tražimo pomoć, zbog naše nestrpljivosti, mi je tražimo u onome što je blizu i što izgleda lagano. Tražimo je u onome što vidimo i čujemo i dodirujemo. Mi tražimo prečice. Tražimo pomoć od stvorenja, uključujući i same sebe. Mi tražimo pomož u onome što nam se čini najbliže.I zar nije to tačno ono što je dunjaluk? Ono što se čini da je blizu. Riječ dunjaluk sama po sebi znači ‘ono što je niže’. Dunjaluk je ono što se čini najbliže. Ali, to je samo privid.

Postoji nešto što je bliže.
Razmislite na trenutak o onome što vam je najbliže. Ukoliko bi postavili ovo pitanje, veliki broj osoba bi odgovorio da je to srce i sami koji ste sebi najbliži. Ali, Allah, s.v.t., kaže:

50:16

Mi stvaramo čovjeka i znamo šta mu sve duša njegova haje, jer Mi smo njemu bliži od vratne žile kucavice. (Kaf, 16)

U ovom ajetu, Allah, s.v.t., nam pokazuje da On zna naše borbe. Utješno je znati da neko vidi naše borbe. On zna u šta sami sebe pozivamo. Ali On je bliže. On nam je bliži od nas samih i onoga šta dozivamo. On nam je bliži od vratne žile kucavice. A zašto vratna žila kucavica? Šta je to toliko upečatljivo u ovom dijelu nas? Vratna žila kucavica je najvažnija vena koja dovodi krv u srce. Ako se prekine, umiremo gotovo odmah. Ona je doslovno naša linija života. Ali, Allah, s.v.t., je bliže. Allah, s.v.t., nam je bliže od našeg vlastitog života, od nas samih, od našeg nefsa. I On nam je bliži od najvažnijeg puta do našeg srca.
U drugom ajetu, Allah, s.v.t., kaže:

8:24

O vjernici, odazovite se Allahu i Poslaniku kad od vas zatraži da činite ono što će vam život osigurati; i neka znate da se Allah upliće između čovjeka i srca njegova, i da ćete se svi pred Njim sakupiti. (El-Enfal, 24)

Allah, s.v.t., zna da mi imamo nefs. Allah zna da mi imamo srce. Allah zna gdje nas ove stvari odvode. Ali Allah nam kaže da nam je On bliže od čak ovih stvari. Dakle, kada posegnemo za nekim drugim osim Njega, mi ne samo da posežemo za nekim ko je slabiji, mi također posežemo za nečim što je dalje i udaljenije. SubhanaAllah.
Dakle, s obzirom da je to naša priroda, a Allah, s.v.t., zna najbolje, On nas štiti i usmjerava držeći sva ostala vrata skloništa zatvorenim tokom oluje. On zna da se iza svakih lažnih vrata nalazi provalija. I ukoliko uđemo, propast ćemo. Iz Njegove milosti, On drži ova lažna vrata zatvorenim.
Iz Njegove milosti, On nam je poslao oluju da bismo potražili pomoć. I onda, znajući da ima šanse da pogrešno odgovorimo, On nam daje ispit sa više izbora i samo sa jednom opcijom da izaberemo- pravi odgovor. Sama poteškoća je po sebi olakšica. Odstranjivanjem svih ostalih ‘pomoći’, svih drugih opcija odgovora, On je učinio test jednostavnim.
Nikada nije lahko biti usred oluje. I u tome je upravo i poenta. Slanjem vjetra On nas spušta na koljena, savršen položaj za molitvu.

Nemoj zaboraviti da podijeliš hair!

Napisala: Jasmin Mudžahid

Prijevod i obrada: IslamBosna.ba