Mene boli ovaj mir
Zbunjena sam što mir u kojem živimo u meni proizvodi nemir. Neće mene taj nemir natjerati da manje volim moju zemlju. Neće me natjerati da 1. mart ne slavim kao pobjedu BiH, one za koju sam 1992. rekla “ZA”.
Piše: Nataša Gaon Grujić
Svoje punoljetstvo dočekala sam beskrajno sretna jer to je značilo da sam barem u nečemu ispred moga brata. Tako je bilo i 1. marta 1992. godine, kada sam samo ja mogla ići prvi put sa ocem i majkom na referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine. Nas troje smo otišli da glasamo, a moj brat je ostao kod kuće.
Na glasačkom listiću je stajalo: „Jeste li za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, državu ravnopravnih građana, naroda Bosne i Hercegovine – Muslimana, Srba, Hrvata i pripadnika drugih naroda koji u njoj žive?
ZA
PROTIV”
Mi smo, mama, tata i ja, zaokružili “ZA”!
Neki i danas navode da je održani referendum bio razlog početka krvavog rata u Bosni i Hercegovini. Ja bih rekla da je rat bio spreman puno ranije od glasačkog listića.
Opširnije na portalu Al Jazeere:
