Kazna naroda ako se izrabljuju slabiji

“Daj bližnjemu svome pravo njegovo i siromahu i putniku namjerniku.“ (El-Isra, 26)

Kada je Muhammed, a.s., došao u Medinu, bogatiji ljudi su veoma loše postupali sa slabim i siromašnim, pa je rekao: “Allah neće uzdići nijedan narod koji slabijim ne daje njihova prava.“ (Taberani, Ibn Madže) Ovaj hadis govori o ljudskim pravima, posebno o pravima slabih i siromašnih. Narod koji ne daje zaštitu slabim i siromašnim ne može računati na svoj prosperitet i ne može se nadati dobru. On je unaprijed osuđen na propast.

Ebu Bekr, kad je za halifu izabran, u svom nastupnom govoru je, između ostalog, rekao: “Najslabiji među vama kod mene je najjači kad se radi o zaštiti njegovog prava.“ Takvo društvo u kojem se svačije pravo poštuje napredovalo je i svi su s nestrpljenjem željeli da postanu dio tog društva i stanovnici takve države. Kako i ne bi kad Poslanik kaže: “Najbolja je ona kuća (država) u kojoj je zbrinuto siroče i prema njemu se lijepo postupa, a najgora je ona kuća (država) u kojoj se loše postupa prema siročetu. Ja i zaštitnik siromaha bit ćemo zajedno u Džennetu kao ova dva prsta.“ (Ibn Madže)

Poštivanje prava slabih i nemoćnih nije pitanje dobrovoljnosti. Izričita Božija naredba je to. Svakog petka ponavljamo tu naredbu kako ne bismo bili društvo bez budućnosti. Allah, dž.š., kaže:

إِنَّ اللهَ يَأْمُرُ بِالْعَدْلِ وَالإِحْسَانِ وَإِيتَاء ذِي الْقُرْبَى وَيَنْهَى عَنِ الْفَحْشَاء وَالْمُنكَرِ وَالْبَغْيِ يَعِظُكُمْ لَعَلَّكُمْ تَذَكَّرُونَ

“Allah zahtijeva da se svačije pravo poštuje, dobro čini i bližnjima udjeljuje, a razvrat i sve što je odvratno i nasilje zabranjuje, da pouku primite On vas savjetuje.“ (En-Nahl, 90)

Autor: Izet Čamdžić