Poslanik Muhammed, a.s., je bio blaži od proljetnog povjetarca

On je bio Allahov poslanik i stoga je nužno da bude najblaži čovjek, najširih prsa, najtanahnijeg temperamenta, najblaže ćudi, najljepšeg ophođenja. Često bi suzdržao svoju srdžbu, opraštao i prelazio preko pogrešaka onih koji su posrnuli. Odricao se svojih ličnih prava, ali samo prava koja nisu zadirala u Allahov šeri’at.

Opraštao je onima koji su mu nasilje činili, koji su ga iz rodnog grada protjerali, uznemiravali, grdili i protiv njega ratovali. Rekao im je:

Idite, slobodni ste!

Oprostio je sinu svoga amidže, Sufjanu ibn Harisu, na dan osvajanja Mekke, kada je on stao pred Poslanikom, s.a.v.s., i rekao mu:

Tako mi Allaha, Allah te je nad nama uzvisio, mi smo, zaista, zgriješili. Pa mu on reče:

Ja vas sada neću koriti, Allah će vam oprostiti, od milostivih, On je najmilostiviji!

Beduini su mu se suprotstavili grubošću i lošim edebom, pa je bio blag i oprostio im. Slijedio je naredbu svoga Gospodara:

Zato ti velikodušno oprosti!

Na zlo nije uzvraćao zlom, već je opraštao i prelazio preko pogrešaka. Nije se srdio zbog sebe, niti se svetio zbog svojih interesa. Kada bi ga rasrdili, on bi bio još blaži. Čak bi se nekada, kada bi ga rasrdili, na njegovom licu pojavio osmijeh. Savjetovao je jednog svog ashaba riječima:

Nemoj se srditi, nemoj se srditi, nemoj se srditi!

Ako bi do njega doprla vijest da ga neko spominje po lošem, on se ne bi raspitivao o onome ko je to rekao, ne bi ga korio, grdio niti kažnjavao. Od njega se prenosi da je govorio:

Neka mi niko od vas ne prenosi ono što je rečeno o meni! Želim da dođem tebi mirnih prsa.

Jednom mu je Ibn Mes’ud prenio neke riječi o njemu pa se on promijenio u licu i rekao:

Allah se smilovao Musau, bio je uznemiravan stvarima većim od ovih pa se strpio.

Njegovi protivnici su mu se suprotstavili u njegovoj misiji, časti, renomeu i porodici. Nakon što je postao moćan da se osveti, oprostio im je i bio blag prema njima. On je rekao:

Ko zauzda srdžbu, Allah će ga sačuvati kazne.

Neki čovjek mu je rekao: „Budi pravedan!“, pa mu je on rekao:

Iščeznuo i nestao, ako ja nisam pravedan.

Poslanik, s.a.v.s., ga nije kaznio već mu je oprostio. Neki jevreji su radili protiv njega pa je on oprostio i prešao preko učinjenog. Svojim moralom i tolerancijom je obuhvatio ljude, svojom blagošću ugasio je vatru neprijatelja slijedeći Allahove riječi:

Ti lijepim zlo uzvrati, Mi dobro znamo šta oni iznose!

U ophođenju sa svojom porodicom bio je najbolji čovjek. Šalio se sa njima lijepo postupao i obraćao im se. Ulazio bi kod njih nasmijan, svoje srce i svoj dom je ispunjavao ljubaznošću i srećom.

Njegov sluga, Enes ibn Malik,t, je govorio:

Služio sam Allahova Poslanika, s.a.v.s., deset godina. Za čitavo to vrijeme nije mi rekao ni za jednu stvar koju sam uradio: “Zašto si to uradio?“, niti mi je rekao za neku stvar koju nisam uradio: “Zašto to nisi uradio?”

Ovo je krajnost plemenitosti, vrhunac lijepog morala, vrh lijepe plemenitosti i ophođenja. Štaviše, svaki od njegovih prijatelja, ashaba i onih koji su mu dali prisegu kod njega su nalazili blagost i ljubav koja se ne može opisati. To je stvaralo ljubav koja je ovladala srcima, pa su za njega vezali svoje duše i potpuno mu se predali.

Kad si se smilovao, pa ti si otac i majka;

njih dvoje su milostivi na dunjaluku.

Kada postupaš plemenito dostigao si stepen plemenitosti;

uradio si ono što nije uradio niko.

Kada si se sprijateljio, vidjeli su čestitost otjelotvorenu

u ogrtaču tvome drugovi i ashabi tvoji.

Pokazao si svoju ljubaznost bezumnima

dok blagošću tvojom nisu postali pritiješnjeni.

Iz knjige: Muhammed, s.a.v.s., kao da ga gledaš – dr. Aid el-Karni, obrada IslamBosna.ba

Akos.ba