Hutba: Mi smo ummet časnih mu’mina

Braćo i sestre u islamu! Naslov naše današnje hutbe je Mi smo ummet časnih mu’mina. Na nama, pripadnicima ummeta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je da živimo i umiremo samo kao muslimani, a to ćemo postići ako se budemo čvrsto držali Kur’ana, koji je uputa čovječanstvu, sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ako se budemo međusobno voljeli i jedni drugima pomagali.
Kaže Allah, dželle še’nuhu, u 11. ajetu Sure El-Hudžurat:
يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا يَسْخَرْ قَوْمٌ مِنْ قَوْمٍ عَسَى أَنْ يَكُونُوا خَيْرًا مِنْهُمْ وَلَا نِسَاءٌ مِنْ نِسَاءٍ عَسَى أَنْ يَكُنَّ خَيْرًا مِنْهُنَّ وَلَا تَلْمِزُوا أَنْفُسَكُمْ وَلَا تَنَابَزُوا بِالْأَلْقَابِ بِئْسَ الِاسْمُ الْفُسُوقُ بَعْدَ الْإِيمَانِ وَمَنْ لَمْ يَتُبْ فَأُولَئِكَ هُمُ الظَّالِمُونَ
O vi koji vjerujete, neka se muškarci jedni drugima ne rugaju, možda su oni bolji od njih, a ni žene drugim ženama, možda su one bolje od njih! I ne kudite jedni druge i ne zovite jedni druge ružnim nadimcima! O kako je ružno grješničko ime nakon vjerovanja! A oni koji se ne pokaju, oni su nasilnici.

Dobro zapamtimo citirani ajet i ne dozvolimo sebi da budemo od onih koji krše Allahove, subhanehu ve te’ala, zabrane i izazivaju Njegovu srdžbu!
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas podučava slijedećim riječima:
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ: “كُلُّ الْمُسْلِمِ عَلَى الْمُسْلِمِ حَرَامٌ دَمُهُ وَ مَالُهُ وَ عِرْضُهُ” (مسلم)
Prenosi Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Svaki je musliman drugom muslimanu, svet; njegova krv, njegov imetak i njegova čast!” (Muslim)
U drugoj predaji stoji:
عَنْ عَبْدَ اللهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا: رَأَيْتُ رَسُولَ اللهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ يَطُوفُ بِالْكَعْبَةِ وَيَقُولُ: “مَا أَطْيَبَكِ وَأَطْيَبَ رِيحَكِ، مَا أَعْظَمَكِ وَأَعْظَمَ حُرْمَتَكِ، وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ، لَحُرْمَةُ الْمُؤْمِنِ أَعْظَمُ عِنْدَ اللهِ مِنْ حُرْمَتِكِ” (ابن ماجه)
Prenosi Abdullah ibn Amr ibn As, radijallahu anhuma: „Vidio sam Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako tavafi i govori: „Kako si lijepa i kako je lijep tvoj miris, kako si velika i kako je velika tvoja svetost?! Tako mi Onoga u Čijoj ruci je Muhammedov (sallallahu alejhi ve sellem) život, svetost mu’mina kod Allaha je veća od tvoje svetosti!” (Ibn Madždže)

Nije čast ljudi braćo i sestre u: neodgojenoj i neposlušnoj djeci, vilama, kućama, vikendicama, jahtama, ušteđevini, dionicama, skupocjenoj garderobi, satovima, mobitelima i visokim položajima u vlasti, već je čast u jačini imana i požrtvovanosti na putu islama.
Došao je kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, slijepi, siromašni ashab, da ga nešto pita dok je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio zauzet razgovorom sa Kurejšijskim prvacima, u želji da ih pridobije za islam. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se okrenuo i namrgodio, ne želeći da propusti priliku razgovora sa prvacima, pa ga je Allah, subhanehu ve te’ala, sa sedmog neba prekorio i bi objavljeno:
عَبَسَ وَتَوَلَّى (1) أَنْ جَاءَهُ الْأَعْمَى(2) وَمَا يُدْرِيكَ لَعَلَّهُ يَزَّكَّى(3) أَوْ يَذَّكَّرُ فَتَنْفَعَهُ الذِّكْرَى(4) أَمَّا مَنِ اسْتَغْنَى(5) فَأَنْتَ لَهُ تَصَدَّى(6) وَمَا عَلَيْكَ أَلَّا يَزَّكَّى(7) وَأَمَّا مَنْ جَاءَكَ يَسْعَى(8) وَهُوَ يَخْشَى(9) فَأَنْتَ عَنْهُ تَلَهَّى(10)
Namrštio i okrenuo,(1) zato što mu je slijepac došao,(2) a šta ti znaš – možda on želi da se očisti,(3) ili pouči pa da mu pouka koristi?(4) Onoga koji je bogat,(5) ti njega savjetuješ,(6) a ti nisi kriv ako on neće da vjeruje!(7) A onoga koji ti žureći dolazi,(8) i strah osjeća,(9) ti se sa njim izigravaš!(10) (Suretu Abese: 1-10)

Kod Allaha, subhanehu ve te’ala, Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, je časniji i bolji od svih kurejšijskih prvaka, jer je on za razliku od njih bio mu’min. Kada je drugi put kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, došao Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je ustao, zagrlio ga, raširio mu svoju prostirku i rekao: “مَرْحَبًا بِالَّذِي عَاتَبَنِي فِيهِ رَبيِّ” „Dobro došao onaj, zbog kojeg me je prekorio moj Gospodar!”
Kada je zastavu džihada podigao Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, i pod nju pozvao muslimane u bitku na Kadisiji, protiv Kisre, među mudžahidima je bio Abdullah ibn ummi Mektum, radijallahu anhu, kojem ashabi rekoše: “Ti imaš opravdanje, da ne ideš u borbu, jer si slijep!” Reče: “Ne, tako mi Allaha, Koji kaže:
إِنْفِرُوا خِفَافاً وَثِقَالاً وَ جَاهِدُوا بِأَمْوَالِكُمْ وَأَنْفُسِكُمْ فِي سَبِيلِ اللَّهِ… (سورة التوبة:41)
Krećite u borbu, bili slabi ili snažni i borite se na Allahovu putu zalažući imetke svoje i živote svoje!.. (Suretu Et-Tevbe: 41)
Kada je došlo vrijeme borbe, predali su mu zastavu i nosio je dok nije postigao šehadet. Ukopan je na istom mjestu. Selam na njega, koji je prihvatio islam, bio zamjenikom Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u namazu u njegovu odsustvu, bio tvrđavom islama i sve to krunisao šehadetom!

Drugi slučaj kojeg danas na ovom časnom mjestu spominjem je slučaj ashaba Džulejbiba, radijallahu anhu. A ko je braćo i sestre bio Džulejbib? On je bio zvijezda, ali ne holivudska, španska, meksička, turska, Hajatova, Grandova, evrovizijska ili turkovizijska! Nije bio ni estradni umjetnik, niti milijarder iz Dubaija, Abu Dabija ili Rijada, koji pravi zgradu višu od kilometra, dok njegova braća u Palestini, Kašmiru, Burmi, Iraku, Siriji, Somaliji i Jemenu umiru od gladi, a zalogaj u ustima siromašnog muslimana je kod Allaha, dželle še’nuhu, vrijedniji od tog silnog bogatstva, koje će Posljednjega dana, a možda i prije biti samo prašina! Nije bio ni političar, niti član nekog Upravnog odbora ili direktor profitabilne firme, niti je bio na nekoj od lista za bilo koji nivo vlasti. On, Džulejbib, radijallahu anhu, je bio ashab, a ashabi su zvijezde.

A kako će za Džulejbiba znati oni koji se drogiraju, piju, razgolićuju, zinaluče i ezijete roditelje i društvo? Kako će za Džulejbiba znati oni koji na temelju podvala eksperata za pitanje terorizma, prekomanduju i degradiraju u DGS-u sve one koji nazivaju selam, pod hipotekom da su „vehabije“? Kako će za Džulejbiba znati oni koji šest godina na bigajri hak u Imigracionom centru u Lukavici, u ulici Draže Mihajlovića drže Abu Hamzu, pod optužbom da je on prijetnja nacionalnoj sigurnosti Države, dok se ovom Zemljom šetaju ratni zločinci i dok Državu kroz zvanične institucije ruše izdajnici, agresori i njihovi pomagači? Abu Hamza nije prijetnja sigurnosti ove Zemlje, već su joj prijetnja: agresori, izdajnici, zločinci i poltroni, koji slijepo izvršavaju naređenja domaćih i stranih obavještajnih službi i centara moći? Kako će za Džulejbiba znati oni koji prisustvuju koncertima pjevača, koji su u toku oružane agresije bili na suprotnoj strani, a nakon agresije ti isti pjevači profitiraju na nama, jer niko kao Bošnjaci ne zna napuniti koncertne dvorane, ne zna potrošiti i ne zna se veseliti?

Došao je Džulejbib, radijallahu anhu, Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nasmija i reče: “Džulejbibe, hoćeš li da se oženiš?” Reče: “Allahov Poslaniče, ko će se za mene udati, kada nemam porodice, imetka, kuće, niti bilo šta od dunjalučkih dobara?” Reče mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Idi u tu ensarijsku kuću, poselami ih od mene i reci im: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vam naređuje da me oženite!” Otišao je i pokucao na vrata, a bili su od uglednih ljudi i velika ensarijska porodica. Izađe domaćin i ugleda Džulejbiba, koji je izgledao kao pravi siromah. Upita ga: “Šta želiš?” On ga obavijesti, a on ode do supruge i posavjetova se sa njom, govoreći: “Da je ko drugi osim Džulejbib; nema porodice, imetka, niti kuće.” Pa se posavjetovaše sa dobrom kćerkom, koja je bila odgojena u “Školi tewhida”. Ona reče: “Zar ćete odbiti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem?” Oženi je i zasnovaše porodicu na temeljima bogobojaznosti i Njegova zadovoljstva. Ta kuća je bila obasuta sigurnošću, uljepšavali su je tekbiri, tehlili i tahmidi, hlad su joj činile nafile i post u velikoj žegi.” (Ahmed)
Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio u jednoj od bitaka, nakon pobjede je pitao ashabe: “Fali li nam neko?” Rekoše: “Da, taj, taj i taj.” Upita: “Fali li nam neko?” Rekoše: “Da, taj, taj i taj.” Upita: “Fali li nam neko?” Rekoše: “Ne.” Reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Nema mi Džulejbiba, pa ga potražite!” Potražiše ga među šehidima, pa ga nađoše ubijenog pored sedmorice mušrika koje je on ubio. Došao je do njega Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stade i reče: “On je moj i ja sam njegov, on je moj i ja sam njegov!” Pa je naslonio svoje mubarek ruke na njegovo tijelo. Iskopaše mu ashabi kabur i zakopaše ga u njega.” (Muslim)

Braćo i sestre, čuvajmo čast braće muslimana i natječimo se u bogobojaznosti, kao što je to bila praksa ashaba i naših dobrih predaka!
Gospodaru, učvrsti nas na putu islama, ne iskušavaj nas sa onim što ne možemo podnijeti, učini nas od onih koji se iskreno kaju za učinjene grijehe, od onih koji vole druge muslimane i čuvaju njihovu čast, smiluj se našim umrlim roditeljima i precima, uputi našu djecu i naše potomke i učini ih prvacima ummeta, budi nam milostiv na Sudnjem danu i počasti nas u džennetu, društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!
وَ السَّلاَمُ عَلْيُكْم وَ رَحْمَةُ اللهِ!
 

Hatib: Nezim Halilović Muderris

Džamija Kralj Fahd Sarajevo

21.11.2014.

Akos.bA