Poezija: Kaže meni moja nana

            Kaže meni moja nana pred početak jednog Ramazana, hajmo dijete šta korisno uradit, sevapi se dijele, hajmo i mi sebi nagrabit.   Bože reko šta je sa njom haman je dobila nervni slom. Uzela kante dvije pa haj na po naše njive, kupi kamenje i viče na mene, hajde i ti, njivu očistiti, pa ćemo kamenje odvući put prema džamiji nasuti, idu ljudi preko njiva, ono blato voda živa, a idu bolesni i stari da ne bih pali i haljinku uprljali, a mi ćemo nasut sokak, lakše će se hodat u mrak.   Kaže dva posla uradimo, njivu očistimo i sevape zaradimo. Nana gura tačke, ja za sajlu vučem, drage njene ruke staračke ko da to bi jučer.   Nekoliko puta smo odvukle, zaboliše me ruke, kad kaže moja nana, svaki će kamen ovi bit na vagi mizana, da budu sve tvoja dobra dijela, ružo nanina bijela. Zaplaka tiho i sjede na njivu: “Ne da nana nikom svoju lijepu vilu”   Autor: Mirzeta Delić, Kanada