Vi ste ovdje
Home > Kultura i tradicija > Književni kutak > Vidi što ti je olistalo lišće, goro čarna, goro mila

Vidi što ti je olistalo lišće, goro čarna, goro mila

Zelen lišće goru kiti
Miris cvijeća polje šara
A u lugu sirotašce
Tiho s gorom razgovara…*

Vidi što ti je olistalo lišće, goro čarna, goro mila. U tolikom lišću, među tolikim listovima, nema šanse da ti jedan list ostane sam, postane pust. Lista se lišće, sve se zeleni, al’ ja goro, potjeran olujom, ostah sam, golih prsa, jedan list bez igdje listova, pusti listak među lišćem, k'o opadnut listić međ’ napisanim listama. Okrećem listove, vrtim stranice, ali kako god okrenem, ja sam na listi, crnoj, i nikog pokraj mene. Nikog sa mnom, svi na bijelom, ja na crnoj.

K'o da gledam, goro divna, svi će listom pobjeći od mene, da ne bi sa mnom bili na listi. Još će mi malo davati podršku, snažnu, pa slabiju, dok se ne počnu okretati od mene i protiv mene. Ko bi ljudima pravce pohvatao, kad se stanu vrtiti, ko lišće na vjetru, uplašeni listom i od liste? Ne znaju ljudi da crna lista nije crni papir sa bijelim slovima, nego samo obični bijeli papir sa crnim slovima. Znam, i sam sam crne liste crnom olovkom sastavljao. Mnogo imena dodavao. A na ovoj listi, crnoj, crnim slovima, samo moje ime. Nisam ni znao da lista može biti od samo jednog imena. I to moga. Prelistali, pročitali, izlistali.

Džaba sad što sam im nosio liste. Da ja nisam nosio, nigdje ih ne bi bilo. Dok sam ja nosio, crnio i bijelio, htjeli su sa mnom. A vidi, goro sad: haj’ sokole, haj’, moreš ti, a ja na listi, crnoj, sam, kao otpao listak, a njih ni na bijeloj, mislim, listi, nema. Biće ih, zato, na bijelom hljebu.

Govore mi, goro, da ću ja brzo sa liste. Dolaze drugi, zimzeleni, ne brini, oni će te skinuti. A meni nekakva šuhva, o goro: i kad skidaju sa liste, treba napraviti listu onih koje skidaju sa liste. Ne žuri niko previše, a meni se žuri. Nije lista za skidanje sa crne liste na listi prioriteta. Bojim se da će reći: ko sad da pravi listu samo radi njega i zašto praviti listu na kojoj će biti samo jedan. Ima vremena… Ima li, goro, vremena? Da me, goro, snijeg samog na grani ne zatrpa. Snijegom zatrpan list i granu lomi, i drvetu razlog smrti može biti, i stablo salomiti. Moja goro, olistah, obeharah, uvehnuh i osuših se od ove liste. Ko da bi mi lakše bilo kad bi listimice na listu, ovu crnu, barem još neko pao. Đe ću sam?

Listopadan sam ti, goro. List opada. Lista pada… mojega. Pročitan, prelistan i izlistan.

I još dijete tihim glasom
Tiho gori zborit poče
Al’ uzdahnu gora čarna
O siroče, o siroče.*

*Stihovi Đura Jakšić; otpjevali Zaim i Safet

Piše: Tarik Đođić

Akos.ba

Akos.ba pratite putem aplikacije za Android i društvenih mreža Facebook | Instagram | Twitter.

Top