Suprotnosti se ujedinile protiv studentskog prava na džumu
Piše: Ivan Ejub Kostić, Beograd
Ovaj kalendar – a sa njim i običaj novogodišnje proslave – je značajnom delu sveta u velikoj meri nametnut tokom viševekovne dominacije zapadnih zemalja i kolonizacije koja je iza sebe ostavila stotine hiljada mrtvih i za koju sa osnovanim pravom može da se kaže da snosi presudnu odgovornost za veštački skrojene mape širom sveta koje danas ne donose ništa osim nerazumevanja, razdora i smrti. Pored navedenog, nakon što su kolonizatorske sile opljačkale šta se opljačkati moglo i odlučile da se povuku s tuđih teritorija za sobom su na najpodmukliji način ostavili korumpirane režime oličene u beskrupuloznim diktatorima koji su nastavili da tlače sopstvene narode, katkad gore nego i sami kolonizatori, pri čemu su sistematično radili na implementaciji sistema vrednosti koje su kolonizatori sa sobom doneli kako bi “civilizovali” necivilizovane. Inače, konkretno, u kontekstu kalendara, početak računanja vremena po hidžretskom kalendaru u islamu vezuje se za svojevrsni plemeniti akt suprotstavljanja koruptivnim polugama sistema moći, opresiji i nepravdi tadašnjih vladara Meke zbog čega muslimani imaju sve osnove da sa ponosom neguju svoj kalendar i sopstvenu Novu godinu. No, uprkos ovom uvodnom osvrtu na problematiku koja se tiče kolonizacije vremena ovaj tekst nema nameru da se bavi meta temama poput pitanja međuodnosa (post) kolonizacije i spacijalnog/temporalnog i posledicama koje su se iz ovog odnosa izrodile na globalnom nivou.
Povod za ovaj tekst, jeste veoma važan “lokalno-regionalni” događaj koji izvanredno oslikava jedan mikro trijumf pluraverzalnih vrednosti nad univerzalističkim vrednostima globalnog kolonijalnog poretka. Naime, radi se o značajnoj pobedi koja je izvojevana od strane studenata u Sarajevu kojom su ostvarili pravo da im se ne zakazuju ispiti i nastava u vreme džume, obavezne molitve petkom. Naravno, ovaj događaj je momentalno na noge digao čitavu hordu levo orijentisanih fanatika i idolopoklonika krutog sekularističkog poretka od Vardara do Triglava koji imaju opsesivno-kompulzivne probleme sa bilo čime što se tiče vere u javnom prostoru. Međutim, posebnu notu čitavom događaju daje to što su se pored levičara i grlomoglasnih bosanskih anti-nacionalista protiv odluke Senata digli i osvedočeni srpski nacionalisti, kao i sam predsednik Republike Srpske, sa manje više identičnim komentarima koje su koristili i njihovi levičarski oponenti kojima uzgred budi rečeno nije ni najmanje smetalo da daju izjave na ovu temu za srbijanske medije koji se danas mahom nalaze u službi srbijanskog premijera, nekada najvatrenijeg zagovornika ultranacionalističke politike četničkog vojvode Šešelja. Pomenuta podudarnost u izjavama ne bi smela nikoga da čudi jer ovo nikako nije prvi put da se mnogobrojni salonski levičari iz republika bivše Jugoslavije nalaze na istoj strani kao najvatreniji srpski i hrvatski nacionalisti kada dođe do “primitivnih orijentalnih” običaja (podsvesno) arhetipskog Drugog. Jer, koliko god se razmetali pričama o bratstvu i jednistvu i jednakosti, ipak je Beč bliži nego Stambol, a saher torta prigodnija za salonske partije nego tulumba, a rozbif “finiji” nego ćevap.
Ova pobeda je simbolički veoma značajna na više nivoa. Prvo, jer nedvosmisleno pokazuje da se mladi muslimani sve snažnije distanciraju od jednoumne titoističke kvazi-komunističke zaostavštine, i da – što je još bitnije – prepoznaju brutalne represivne modele razmišljanja duhovnih bardova univerzalističkog poretka koji već vekovima unazad predstavlja kamen temeljac duhovne i kulturne kolonizacije koja se sprovodi nad svima onima čiji vrednosni sistemi na bilo koji način ispadaju iz okoštale i totalitarne slike zapadnog sveta. Takođe, ova studentska inicijativa je izuzetno važna jer nagoveštava da mladi muslimani počinju da razumeju da je čitava realnost – hteli mi to ili ne – ispolitizovana do krajnjih granica što od njih automatski zahteva da se grčevito bore za svoje duhovne vrednosti (između ostalog) i na polju političkog. O činjenici da je apsolutno sve ispolitizovano najbolje nam govore pokušaji da se pitanje zahteva da se ispiti i nastava ne zakazuju u vreme džume personalizuje putem rasprava ko je zapravo mladić koji je predsednik Studentskog parlamenta, kao i da li su on i Stundetski parlament u službi Stranke demokratske akcije. Međutim, ovakve prizemne i dnevno političke priče bi trebalo ostaviti potpuno po strani i neobazirati se na njih pri stremljenju ka ostvarivanju svojih prava i ciljeva.
Porvh svega navedenog inicijativa sarajevskih studenata ima i potencijalno regionalni značaj jer može da posluži i kao snažna isnpiracija i drugim mladim muslimanima u preostalim republikama bivše Jugoslavije koji još uvek nisu uspeli da ostvare ni najelementarnija prava poput odgovarajuće ishrane u studentskim domovima, a da ne govorimo o nekim iole “zahtevnijim” pravima.
Na kraju, o politici i koliki je njen značaj uči nas i sama biografija Verovesnika koja nam nedvosmisleno ukazuje da je neminovno da se angažujemo na ekonomsko-političkom planu kako bi bili u poziciji da implementiramo etičko-moralne i duhovne poruke Božje objave na društvenom nivou.
Da bi mladi muslimani uspeli na ovom putu jedan od glavnih preduslova jeste da se otrgnu mnogobrojnim nametnutim stigmama i postanu svesni svih postojećih manipulativnih matrica moći koje su uperene protiv njih kao i da odlučno preuzmu svoju sudbinu u svoje ruke putem odluke da postanu subjekti, a ne puki objekti političkih i društvenih dešavanja i da izađu iz defanzivnog položaja i stalnog pravdanja za najraznoraznije stvari koje im se nameću. Osim navedenog, na Islamskoj zajednici je da bez upliva pojedinih stranačkih faktora i pozivanja na nacionalne sentimente odigra pivotalnu ulogu u usmeravanju mladih muslimana na neophodnost edukacije kako bi stekli samopouzdanje koje im je nepohodno da što angažovanije istupe u najrazličitijim poljima javne sfere kako bi se ostvarili još značajniji pomaci u pravcu daljeg razvoja i realizacije muslimanskog bića na prostorima nekadašnje Jugoslavije.
Kada bi se stvari bar delimično ovako odvijale u nadolazećem preiodu mogli bi da očekujemo još lepih vesti koje bi svi zajedno mogli da proslavimo uoči nadolazeće 1439. godine po hidžretskom kalendaru.
