Preminuo Josip Pejaković, jedan od najvećih bh. umjetnika
Bosna i Hercegovina izgubila je jednog od svojih najznačajnijih umjetnika – Josipa Pejakovića, koji je preminuo u 78. godini života. Vijest o njegovoj smrti podijelio je njegov sin Dejan, a brojne kolege i poštovaoci opraštaju se od velikana bh. kulture.
Rođen 1948. u Travniku, Pejaković je ostavio neizbrisiv trag u pozorištu, na filmu i u književnosti. Iza sebe je ostavio više od 50 uloga u Narodnom pozorištu Sarajevo, legendarne monodrame poput Oj živote i On meni nema Bosne, te značajan doprinos bosanskohercegovačkoj kinematografiji. Bio je i dobitnik brojnih priznanja, među kojima se izdvajaju Šestoaprilska nagrada Grada Sarajeva i nagrada ZAVNOBIH-a za životno djelo.
Uprkos zdravstvenim teškoćama i čak 17 operacija, Josip Pejaković ostao je aktivan sve do kraja, a 2022. godine objavio je knjigu Sevdalinka i pokrenuo inicijativu da se sevdalinka zaštiti kao UNESCO nematerijalna kulturna baština. Njegova smrt ostavlja veliku prazninu u kulturnom životu BiH.
Jer, kako bolan nema Bosne, a Neretva huči?
Kako, bolan, nema Bosne a Miljacka teče? Kako, bolan, nema Bosne a Sana ide? Ti misliš da ona ne ide, al’ sagni se hajvanu, pogledaj – ide. Ide Sana, ide Sava, ide Drina, ide Ukrina, ide Vrbas, ide Bosna, ide Lašva, ide Željeznica. Svi oni i one IDU, a ti ‘dje ćeš?
Nemaš kud!
Ide, bolan i Vrbas, u njega utiče Ugar. Tu riba ima. Tu si ti treb’o ribe fatat, a ne moju kuću rušit’. Ti si treb’o otić’ na onu Unu, zasjest’ s komšijama i zapjevat’ – ah, meraka u večeri rane – a ne se fatat’ granata i djecu po gradovima ubijat’. SRAM TE BILO!
Da imaš imalo duše k’o što je nemaš ti bi znao, dok god te rijeke teku Bosne ima, a tebe, tebe nema ni u onoj šubi na mom plafonu ‘dje se džahkad hajvani zavlače. Jer u moju šubu i kad se hajvani zavlače postaju domaće životinje, a ti ni to ne moreš, znaš.
Joj, kad te ‘nako jal za mali, jal za vel’ki nožni prst svežem kanafom pa te pustim niz Vrbas… joj, kako ću te popiti pivo moja i zapjevat’ k’o što ti nikad niko zapjev’o nije: Narodno veselje!
Haj otkako je Banja Luka postala,
aman aman postala
Haj nije ljepša udovica ostala,
aman aman ostala
Haj kano što je Džaferbega kaduna,
aman aman kaduna
Haj a nju prosi sarajevski kadija,
aman aman kadijaJoj, kad onako bosonog krenem u šeher, a sve me probada po tabanima, popnem se na Šehitluke i kažem: ama nije bolan samo tvoja i moja je, nije bolan samo vaša i naša je. I biće je akobogda.
Josip Pejaković, On meni nema Bosne
akos.ba
