Prejedanje kao mentalni problem
Neumorno uživanje u hrani nije biološka, već psihološka kategorija. Hrana je naš najbrži izvor zadovoljstva,a obzirom da je naš život, sve češće, ispunjen stresom i neprijatnim događajima, onda većina ljudi pribjegava vjernom prijatelju frižideru i kašikici.
Piše: mr. Mirela Šabanović Efendić, klinički psiholog
Osjećaj kada u stomaku ne čujete poznate zvukove crijeva koje prouzrokuje glad, a imate potrebu za hranom se naziva emocionalna glad. Jedete u momentu sve što nađete frižideru, ostavi itd. i to u količinama koje druga osoba ne bi mogla pojesti ni za par sati i to obično na način da jedete brzo i bez velikog žvakanja, se nazivaemocionalno prejedanje.
Pročitajte: Smršao 70 kg
Da bi se uspostavila dijagnoza, prejedanje treba da se dešava dva puta u sedmici i traje po nekoliko sati. Osobe obično unose hranu bogatu ugljenim hidratima. Tokom vremena kod osoba se javlja osjećaj neprijatnosti zbog pretjeranog unosa hrane, pa se počinju kriti i jesti tokom noći kako bi izbjegle neprijatnosti.
Ključni segment u razumijevanju poremećaja ishrane, ne samo kod poremećaja prejedanja, već i kod anoreksije i bulimije, jeste doživljaj gubitka kontrole.
Pročitajte:Kako hrana utiče na raspoloženje
Osoba tada ima utisak da ništa u životu ne može da kontroliše i da se stvari dešavaju bez njene volje. To uslovljava „skok“ na zaključak da ništa ne može da kontroliše osim fizičkog izgleda i podvrgava se iscrpljujućim dijetama, režimskom načinu ishrane, najčešće prelazeći na vegetarijanski način ishrane. Onda imamo komorbiditet (združivanje) sva tri poremećaja ishrane, bulimiju, anoreksiju i prejedanje.
Ovaj poremećaj vuče korijene još iz djetinjstva. Dobro nama poznata situacija je i kada roditelji ne mogu bebu da umire od plača pa umiruju hranom, što dovodi da poremećaj ishrane, kada ono postane posljedica uslovljavanja. Poremećaj prejedanja se nastavlja u periodu adolescencije.
Osobe se odlučuju za medicinsku pomoć tek u odrasloj dobi. Sindrom „Pere ždere“ u prosjeku traje osam godina.
Gojazna djeca, u najvećem broju slučajeva, imaju neadekvatan odnos sa majkom. Njihove majke su nesigurne, ne znaju šta da rade sa uplakanom djecom i nisu sigurne šta se krije iza plača djeteta, da li tuga, uznemirenost, strah, temperatura i najčešće posežu za hranom kao provjerenim receptom koji umiruje.
Pročitajte: Crveni alarm: pretilost kod učenika
Ako beba napravi psihološku vezu između nezadovoljstva i cucle, ona će odrasti sa navikom da se hranom uklanjaju ili pak ublažavaju, psihološki problemi. Hrana postaje manevar kom se pribjegava kako bi se uklonila ljutnja, bijes, nezadovoljstvo, razočarenje…
Najvažniji cilj u terapiji prejedanja a i u gojaznosti je da naučimo kako u situaciji stresa da disfunkcionalne emocije transforišemo u funkcionalne, a ne da pribjegavamo nekontrolisanom „trpanju“ hrane u stomak.
Pročitajte još: Izmjenite prehrambene navike
7 načina oslobađanja od stresa
Izvor: Nutricionizam
