Pravednost iznad nefsa
Budimo od onih koji će uzore tražiti u pravednim, budimo od onih koji će razum koristiti i budimo od onih koji će birati vladare kojima nije do vladanja stalo. Na kraju, poruka svima nama iz riznice mudrosti Poslanika s.a.v.s. "Mi, tako mi Allaha, ne postavljamo na ove poslove nikoga ko to sam traži, niti nekoga ko za tim žudi (kome je do toga jako stalo)“ (Muslim).
U našoj svijesti robovanje se u negativnom kontekstu veže za potčinjenost, međutim u deontološkom smislu kada govorimo npr za vladara, on bi trebao biti rob onih koje predstavlja, a to je narod. Robovanje znači koristiti i biti od koristi, pa bi vodeći se tim značenjem i vladar trebao koristiti i biti od koristi. U okviru deontoloških pitanja, kompetentnost vladara bi trebala biti zasnovana na kriterijima procjene: „Moći nešto“ ili „Biti sposoban za nešto“. Također, vladari pod kojim se podrazumjevaju svi oni kojima je data vlast i koji predvode, trebali bi znati odgovor na neka i Kantovska pitanja „Šta trebam činiti“, i „Čemu se mogu nadati“.
Kriterij procjene nije „Kada može on, mogu i ja“, to je subjektivni stav! Nažalost, mi nekada zanemarujemo i zaboravljamo misiju zbog koje jesmo tu gdje jesmo, te smo često preplavljeni emocionalnim stanjima, što nije dobro za donošenje bilo kakvih pravednih odluka ili za uspostavljanje zdrave komunikacije. Nerazvijenost sposobnosti asertivnosti ili empatijske asertivnosti kod svih nas može dovesti do agresivnog ponašanja koje se ogleda u nepriznavanju tuđih prava, a vrlo često se može ogledati i u oholosti onih koji su agresivni. Ovako nerazvijene sposobnosti komunikacije mogu doprinjeti lošem rasuđivanju, a samim time i pravednom donošenju određenih odluka. Pravednost mora biti iznad nefsa, iznad našeg Ja, jer je za Džihad najvažnija borba sa samim sobom.
U hadisu kojeg bilježe Bezzar i Taberrani stoji „Svako ko bude predvodio deset ljudi ili više, na Sudnji dan će biti doveden u lancima, pa će ga njegova pravednost odvezati ili će ga nepravda ostaviti zavezanog“. Iz navedenog hadisa možemo vidjeti koliko nam Božiji poslanik Muhammed s.a.v.s. ukazuje na značaj pravednosti, ali isto tako ukazuje na veliku odgovornost onih koji predvode.
U kontekstu pravednosti, Pašanović navodi da Kur’an posebno insistira na obavezi izbora onoga ko zaslužuje da mu se ukaže povjerenje, pri čemu je pravednost najvažniji kriterij: „Allah vam zapovijeda da odgovorne službe onima koji su ih dostojni povjeravate i kada ljudima sudite da pravično sudite. Uistinu je divan Allahov savjet! – A Allah doista sve čuje i vidi.“ (An – Nisa).
Stoga, budimo od onih koji će uzore tražiti u pravednim, budimo od onih koji će razum koristiti i budimo od onih koji će birati vladare kojima nije do vladanja stalo. Na kraju, poruka svima nama iz riznice mudrosti Poslanika s.a.v.s. “Mi, tako mi Allaha, ne postavljamo na ove poslove nikoga ko to sam traži, niti nekoga ko za tim žudi (kome je do toga jako stalo)“ (Muslim).
Piše: doc.dr.sc. Senad Mehmedinović
Akos.ba
