Poslanikov, a.s., prijatelj, zvani „Lađa“

Mnogo je časnih ashaba (prijatelja Poslanika, s.a.v.s.) o kojima slabo ili ništa ne znamo a imali su zanimljiv udio u suživotu sa Poslanikom, s.a.v.s., što je predstavljalo neopisivu čast. Tako, vjerovatno je slabo iko od nas čuo za ashaba koji je bio među prvim muhadžirima za Abeseniju a koji je umro na pola puta od ujeda zmije. Zvao se Halid ibn Hakim ibn Hizam, r.a. Dok ga je Zubejr, r.a., čekao u Abesiniji, Halida je negdje u putu ujela zmija od čega je i umro. Dakle, ashab koji je izgubio život među prvim muhadžirima, ali slabo se za njega zna.

Čitajući o časnim ashabima i njihovim doživljajima sa Poslanikom, a.s., za oko mi je zapela biografija ashaba koji je imao nadimak Lađa. O kome se radi, kako je dobio taj nadimak i neke crte iz njegovog života, ukratko ću da vam prenesem, ako niste do sada čitali.

Njegovo ime je Mehran ibn Furuh, dok Imam el- Vakidi veli da mu je ime bilo Nedžran, drugi kažu da se zvao Ruman. Bilo kako bilo, on je poznat kao Sefinetun Ebu Abdurahman, sluga Poslanika, s.a.v.s., porijeklom iz Perzije.

Prvo je bio rob Poslanikove, s.a.v.s. žene Ummu Seleme, r.a., pa kad se udala za Poslanika, oslobodila ga je pod uslovom da do kraja Poslanikova života bude njegov sluga.

Kako je ovaj časni ashab dobio nadimak Sefinetun (Lađa)? Prenosi nam Seid ibn Džumhan sljedeću predaju:“Sreo sam Sefinu u dolini Nahla, za vrijeme Hadždžadža, ostao sam kod njega osam noći slušajući hadise od Poslanika, s.a.v.s. Pa sam ga upitao:“A kako ti je pravo ime?“ Odgovori:“Poslanik, s.a.v.s., mi je dao taj nadimak Sefinetun.“ Ponovo upitah:“A zbog čega?“ On reče:“Izašao je Poslanik, s.a.v.s., sa svojim ashabima. Nosili su na leđima teret koji im je bio težak. Poslanik, s.a.v.s., mi reče:“Razgrni svoj ogrtač!“ Pa sam to učinio a oni su u njega stavili svoje stvari i onda su me zametnuli da nosim. Zatim mi je Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Nosi, jer ti si Sefina – Lađa!“ Da sam taj dan nosio na sebi zvijer, dvije, tri, četiri, pet, šest ili sedam, ne bi mi bilo teško.“ (Ahmed, Bezar i Taberani, sahih)

Ono što će se kasnije desiti njemu za vrijeme halife Osmana ibn Affana, r.a., možemo slobodno da nazovemo kerametom, a radi se o susretu između njega i lava. Kaže Sefinetun: “Zaplovio sam morem, ali brod na kojem sam bio, doživio je brodolom, valovi su me bacili sa broda. Uhvatio sam se za jednu dasku koja me je izbacila na obalu na kojoj je bila šuma. Pošto sam zalutao, počeo sam da tražim put. Dok sam lutao po šumi, naišao sam na lava. Gledao je u mene i polahko krenuo prema meni. Dok je išao prema meni, mirno sam rekao: “O Ebu Harise (tako Arapi zovu lava), JA SAM SEFINETUN, SLUGA ALLAHOVA POSLANIKA. Pa je lav oborio glavu, došao do mene, gurajući me u stranu pokazujući da ga slijedim kako bi mi pokazao put. Vodio me je, sve dok nismo izašli iz šume. Ponašao je se kao da me štiti a na kraju me je udario repom i izgledalo je kao da se oprašta od mene.“ (Hakim, Taberani, Ebu Nei’im, El-Bezar, El-Buhari u „Taruhu-l-Kebir“. Rekao je Hakim: “Predaja je sahih a sa njim se složio Imam Ez-Zehebi)

Kod objašnjenja ove predaje, šejh Salih el-Megamisi je rekao: “Lav, iako divlja životinja, na spomen Poslanika, s.a.v.s., i njegovog sluge, promijenio je svoju prirodu ponašanja, postao je blag i susretljiv. Onda je preče da vjernici jedni prema drugima budu pažljivi, blagi i susretljivi, jer nas veže tevhid, šehadet i ljubav prema Poslaniku, s.a.v.s.“ (Šerh siretu en-nebevijje)

Ovaj časni ashab, prenio je od Poslanika, s.a.v.s, 14 hadisa, spominju se u svim zbrikama, osim Buharije. 
Umro je za vrijeme Hadždžadž ibn Jusufa.

Za Akos.bA piše: Saudin Cokoja