Kad vam traže Glas, pitajte ih za Riječ
Dolazi vrijeme da vam dođu po Glas.
Doći će vam telali i haberdari, doći će glasnici i poklisari. Dajte nam Glas da vam služimo, reći će. Svi dosad su slagali, jer nijedan nije i neće da bude sluga. Kad nam uzmu Glas, kad naberu Glasova, kao da su uzeli dušu, pa se naredne sekunde pretvore u grube gazde i loše gospodare, bez duše.
Kad jednom date Glas, trudit će se da na sve što rade i što nam rade ne pustimo ni glasa. Neće biti ni traga ni glasa onome o čemu su najslađim glasom trubili prije nego što su vam uzeli Glas. Ako se usudite pustiti glas, podsjetiti, upozoriti, napomenuti da su tamo u ime svih nas, da bi trebali biti sluge narodu, dići će avaz protiv vas, pitati čiji ste i za koga radite, otkud vam pravo da narušavate jedinstvo, ko vam je to naručio. Neki glas u vama će vam govoriti da odustanete, da šta će mi ovo, ali nemojte ga poslušati. Imate pravo pustiti glas, imate pravo biti glasni, a ne samo biti glasači. To je pravo od Boga, a barem u mojoj vjeri nema svetaca, ni svetih krava. To pravo zove se sloboda.
Svaki pokušaj da pitate, da pokušate biti glasni, da ukažete, ubijaće glasila i isti oni glasnici koji su vam tražili Glas. Stavljat će vas na loš glas, pitati da čiji ste vi to glas, jer da su oni glas naroda. Udaraće vas na sav glas i trudiće se da dođete na loš glas. Upotrijebiće svaku glasinu da izgubite dobar glas. Njihov strah da izgube privilegije ne da im da shvate da im niste konkurencija, nego da samo glasom vapijućeg u pustinji, napuklih glasnica, pozivate da se poprave, da budu bolji, da postanu dobri. Pripisat će vam jeres ako im naglas saopštite da nisu jedini Bogom dani.
Kad vam uzmu riječ, uzeli su vam i glas. Dali su Riječ svima nama, ne samo svojim ženama, djeci, babama i amidžama. Kad vam traže Glas, pitajte ih za Riječ.
Piše: Tarik Đođić
Akos.ba
