Ali, tako mi fališ….

Ali, tako mi fališ….

Istina je da nisam vidio nur (svjetlost) na tvom licu.

Niti sam čuo ljepotu tvog glasa, nikad te nisam čuo dok pričaš ili Kur’an učiš.

Nisam bio od onih koji sa tobom hidžru učiniše, niti sam bio od onih koji te dočekaše i primiše (ensarije)

Nisam nikad opasao sablju i sa tobom krenuo u borbu.

Nisam se borio sa tobom na Bedru i nisam imao priliku da te zaštitim na Uhudu.

Nisam imao priliku da sa tobom Hendek kopam.

Nisam nikad stao iza tebe u saff da klanjam, nisam nikad te vidio dok Allaha spominješ.

Nisam bio sa tobom kad si Mekku oslobodio i nisam bio sa tobom na oprosnom hadžu.

Nisam bio sa tobom kad si se razbolio.

Nisam bio sa tobom kad si umirao.

Nisam bio u Medini kad su kazali: “Poslanik je umro!“

Nisam ti ni dženaze klanjao, nisam Allahov poslaniče, nisam…. teško mi je zbog toga, teško, a i sve da sam tad bio, kako bih podnio rastanak sa tobom. Tek sad se razumijem Omeru, Ebu Bekru, Osmanu i ostalim ashabima.

Tek sad razumijem Fatimu Sjajnu i njenog Alija.

ALI, TAKO MI ALLAHA, JA TE VOLIM BOŽIJI POSLANIČE!

Možda nisam Enes koji te je služio.

Možda nisam Ebu Bekr koji te je iskrenošću potvrdio.

Možda nisam Omer koji te je pravdom zadivio.

Možda nisam Alija koji te je sačuvao.

Možda nisam Osman kojeg si se postidio.

Možda nisam Hamza, Amr, Halid, nisam..

Nisam onaj koji je čuo glas tvog mujezina, Bilala

Nisam, ali, tako te moja duša voli Božiji poslaniče, tako mi fališ

Duša mi žudi da te samo vidi, poselami, pogleda u oči i da ti kažem…… ne mogu, teško mi je…

Fališ mi Poslaniče, fališ…

Za Akos.bA piše: Saudin Cokoja