Samo je osveta pravda!
Danas na godišnjicu genocida u Srebrenici, nezapamćenog i najvećeg zločina na tlu Europe nakon Drugog svjetskog rata, sjetih se one Mešine izreke:
“Možda bi trebalo da ih mrzim ali ne mogu. Ja nemam dva srca jedno za mržnju drugo za ljubav. Ovo što imam sad zna samo za tugu”.
Ne znam za Mešu, ali trebao ih je mrziti. Ubili su mu brata na pravdi Boga ti isti partizani (četnici) u kojima je bio i on i brat mu. Ali. Ja nisam Meša. Ja imam dva srca. Imam jedno koje voli one koji zaslužuju da budu voljeni, i imam drugo koje mrzi. Mrzim ih za svo zlo koje su učinili mom narodu, našim majkama, sestrama, braći, djeci, dedama i nanama. Mrzim ih iz dna duše za sva mučenja, silovanja, klanja, ubijanja na najsvirepije načine nezapamčena još od barbara. Mrzim ih jer ovo nije prvi put da zločinci čine genocid do istrebljenja mog naroda. Mrzim ih jer se diče i ponose tim svirepim zločinima. Mrzim i njih, njihove majke koje su ih okotile, jer životinja se ne rađa, nego okoti. Mrzim i njihovu djecu, jer su djeca zlikovaca, i ista krv teče njihovim venama u kojoj je zapisan neki novi zločin i genocid. Mrzim i one koji im skandiraju, veličaju njih i njihove zločine, iako sami nisu zločinci. Nisu još imali priliku ali čekaju neki novi rat da opet kolju, žive spaljuju, muče, siluju, ne gledajući da li se radi o djetetu u bešici ili starcu i starici, bolesnom, nemoćnom, ali nedužnom Bošnjaku. Mrzim ih jer su dobro znali šta rade. Nisu to bili slučajni zločini i ubistva. To su planirani zločini, koje su zamislili bolesni umovi njihovih vođa, a oni ih u ludačkom zanosu sprovodili u djelo. Mrzim ih jer su zločine ponavljali. NIje ovo prvi zločin ni genocid. Kažu da ih je bilo deset, a samo dragi Bog zna koliko su ti katili učinili genocida nad mojim narodom. Stotine hiljada Bošnjaka je ubijano a naivni Bošnjaci opraštali i zaboravljali. Zbog toga ih je čekao novi zločin i genocid, strašniji od prethodnog. Mrzim i one Bošnjake koji zaboravljaju sve ono što su nam uradili katili. Danas, ti izrodi Bošnjaka koji su u vlasti i predstavljaju nas, uvlače se i podilaze “njima”, četnicima, s obje strane Drine, koji su skinuli šubare i kokarde ali dušA im je crna i zla. Uvlače se pojedine “balije” Europi i na silu nas tjeraju da zaboravimo, a kako da zaboravimo. Kakva je razlika između današnjih vođa u genocidnoj RS i onoj tokom rata u BiH? Mala! Koliko Srba u RS i Srbiji je osuđivalo zločine nad Bošnjacima u ratu, a koliko danas osuđuje? Malo! Puno je više onih koji skandiraju ne samo zločincima Mladiću i Karadžiću, nego i Draži Mihajloviću i inim drugim zločincima kroz historiju. Kažu nisu svi isti. Nisu, ali JESU! Zato i kažem, ja imam dva srca i mrzim ih iz dna svoje duše. Nikad im neću halaliti ni oprostiti. Ove zločine su počinile naše komšije, “prijatelji”, kumovi. Ili oni ili su upirali prstom u Bošnjake da ih ubijaju drugi katili.
Dobro su znali šta rade! Samo je OSVETA PRAVDA!
Piše: Alen Almin Bašić
Akos.bA
