Olimpijska bajka na Miljacki: Volimo Jureka, više nego bureka
Bordo novčanik
Tetka Raza je umrla 7. oktobra 1999. godine. Netom pred smrt, uspela je da dovede sestru i mene u Sarajevo. I da me upiše u Drugu gimnaziju.
Njena sena zauvek je ostala u stanu na Čengić Vili. U čuvenom Kvadrantu. Znate dobro kako se tetke urežu u vaša srca. I nikako da izađu. U vitrinama su uspomene iz vremena lepote življenja. Ta čistina, nežna belina. Sneg. Kao simfonija, orkestar kojim diriguje maestro Fred Ballinger (Michael Caine) u filmu Youth. Kraj jednog života. Dobro se sećam da je jednu od vitrina krasio plavi komplet Fyodora Mikhailovicha Dostoyevskog. Prašnjav, zlatnih slova. Iznad knjiga virio je novčanik bordo boje. Sve podseća na večiti derbi. Željo i Sarajevo, plavo i bordo. Mamio me je. I tako godinama. Dok se nisam odlučio da ga konačno uzmem. I strpam sebi u džep. Sa prednje strane novčanika stajala je stilizovana bela pahuljica sa olimpijskim krugovima. Dizajnirao ju je Miroslav Antonič. Unutrašnjost je krasio logo Šipada u kojem je tetka zaradila penziju. Raritet koji traje. Uspomena koja nema cenu.
Pričala mi je mnogo puta o Olimpijadi. Bila je volonter…
Opširnije na portalu Al Jazeere.
