Evolucija odnosa Turaka i Srba: Od ratovanja do ljetovanja
Sa Rusima nikada nismo ratovali, dok smo sa Turcima itekako ratovali, ali sa njima odavno ne ratujemo, već uglavnom ljetujemo.
Piše: Dragoljub – Draža Petrović
“Jedva čekam da Putin razbuca ove Turke”, kaže mi pre neki dan komšija, rusofil, koji, istina, nikada nije letovao u Rusiji, ali pamtim da mi je godinama pokazivao slike sa letovanja u Antaliji. Znam da je njegova supruga mesecima pratila seriju Sulejman Veličanstveni, dok je on tu “otomansku propagandu” diskretno bojkotovao, tako što bi u neko doba pobegao u kladionicu, da se kladi na Italijane, Turke i Engleze, pošto rusku ligu nikada nije ukapirao.
“Čekaj, bre, komšija, ti navijaš da Rusi razbucaju Turke, a ne izbijaš iz Antalije?”, našalio sam se, komšijski.
On se nasmejao i namignuo mangupski, k’o veli: “To što nikada nisam bio u Moskvi, ne znači da manje volim Ruse…”
“Ta stvar je istorijska, letovanje je prolazno”, rekao mi je rusofil, koji pet godina zaredom “zabode” 15 dana u nekom ol inkluziv rizortu na obalama Sredozemnog mora, Turkey.
Taj apsurd – da Srbi Turke smatraju nekim prirodnim neprijateljima dok svakodnevno ćaskajući koriste oko 8.000 turcizama, svakako je stvar istorijskih čitanki. Sa Rusima nikada nismo ratovali, dok smo sa Turcima itekako ratovali, ali sa njima odavno ne ratujemo, već uglavnom letujemo.
‘Iran maiden’
Ispostavilo se da su vekovi pod turskom vlašću doprineli tome da Srbi i Turci dele slične vrednosti, iako neke otvorene simpatije između dva naroda nema, osim kada nam Turci, nekim čudom, udele 12 bodova na Pesmi Evrovizije, ako ih srpski melos malko podseti na izvorni turski.
Opširnije na portalu Al Jazeere:
