BiH rekorder po parafiskalnim nametima: Privrednici osim poreza plaćaju i desetine naknada
Vanjsko-trgovinska komora BiH te predstavnici privrednika predstavili su danas mapu parafiskalnih nameta. Neophodno je uskladiti ova opterećenja na različitim nivoima u BiH kako bi se rasteretila privreda, poručuju privrednici.
Više od 300 parafiskalnih nameta postoji u BiH. Dovoljno je da Skupština neke opštine, kantona ili entiteta izglasa formiranje novog nameta, i da se dodatno opterete privrednici. Zato privrednici osim poreza izdvajaju različite iznose novca za zaštitu od poplava, za šume, za turizam, prenosi TV1.
„Jasno smo vidjeli da su nam poplave 2014. godine napravile rusvaj u Posavini. Zašto, zato što deset godina parafiskalni namet koji se zove vodna naknada nije ulagan u zaštitu od poplava, nego ko zna u šta je trošen. Niko nikada nije odgovarao za te troškove“, pojašnjava predsjednik Udruženja Link Tomislav Majić.
Po broju parafiskalnih nameta, ali i visini opterećenja privrede BiH prednjači u Evropi ali i regionu. To privredu čini nekonkurentnom, poručuju iz STK BiH.
„Suštinska stvar jeste da ona parafiskalna davanja koja ne služe privrednim subjektima, njih treba ukinuti. Ukoliko privrednici dobiju uslugu za parafiskalno opterećenje, treba ih smanjiti, ili da parafiskalno opterećenje ostane na snazi“, pojašnjava Duljko Hasić iz VTK BiH.
Analizom parafiskalnih nameta, utvrđeno je da pojedini nameti nisu u skladu sa zakonom.
„Evo na primjer naknada za opšte korisnu funkciju šuma. Postojao je zakon kojim se ta naknada regulira, koji je oboren na Ustavnom sudu jer predlagač nije usaglasio stavove sa nižim razinama koje to dijele, jer u principu šume su opšte dobro“, dodaje konsultant na izradi mape parafiskalnih nameta Goran Dodig.
Privrednici smatraju da je najbitnije otvoriti diskusiju o članarini u turističkoj zajednici, kantonalnim sudske i administrativne takse, vodnim naknadama, naknadama za zaštitu od prirodnih i drugih nesreća, te notarskim naknadama.
Akos.ba
