Kosovo: Univerzitet AAB počinje s nastavom na bosanskom i turskom jeziku

  – Privatni Univerzitet AAB u Kosovu Polju, u blizini Prištine, od akademske 2014/2015. godine otvara programe na bosanskom, turskom i engleskom jeziku na Fakultetu društvenih nauka i Fakultetu javne administracije.

Univerzitet AAB je prva privatna visokoobrazovna institucija na Kosovu, osnovana 2002. godine i trenutno je s više od 15 hiljada studenata i oko 500 predavača, najveća privatna institucija te vrste u regiji. Diplome Univerziteta AAB, kao članice Magna Charta Universitatuma, prihvatljive su i u Turskoj i u Evropi.

Do sada se na Kosovu nastava na bosanskom jeziku odvijala samo na javnim Univerzitetima u Prizrenu i Peći, kao i na jednom privatnom Univerzitetu u Prizrenu, dok na javnom Prištinskom univerzitetu ne postoji mogućost studiranja ni na bosanskom, ni na srpskom jeziku. To je razlog što se mnogi mladi Bošnjaci opredeljuju za studiranje na srpskom jeziku u Sjevernoj Mitrovici ili na studiranje van Kosova.

Xhavit Rexhaj, prorektor Univerziteta AAB za međunarodnu saradnju, u razgovoru za Anadolu Agency ističe da je za otvaranje programa na bosanskom jeziku presudno bilo više faktora, među kojim su i to što je u nastavi na albanskom jeziku bilo i studenata iz bošnjačke zajednice, što javni univerziteti ne nude fleksibilnu nastavu i rasporede, te višegodišnja saradnja sa Pravnim i Fakultetom za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije iz Sarajava.

“Ima jedna situacija da se etničkim zajednicama na Kosovu, kao i svuda, najviše nude učiteljski smjerovi. Mislili smo da idemo preko toga i da im ponudimo nešto što je njima važno. Naprimer, javna uprava, ekonomija, biznis, mislili smo da će to najbolje pomoći ljudima da se integrišu, jer ovde će biti zajedno i Albanci i Bošnjaci. Već ima interesa i od srpskih potencijalnih studenata i mislim da će ovo biti dobra sredina za studiranje”, navodi Rexhaj.

Prorektor Rexhaj kaže da će na bosanskom jeziku će biti otvorene studije prava, sa smjerovima kriminalistike i evropskih integracija, te studija ekonomije. Na turskom jeziku se otvaraju studije kompjuterskih nauka, a na engleskom studije ekonomije, bachelor i master. Prve godine će kapacitet biti limitiran i biće primljeno od 25 do 30 studenata. Predavači će biti iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova.

“Za bosanski imamo tradicionalnu saradnju od 2003. sa Sarajevskim univerzitetom, a sada su tu ostali. Ove godine smo napravili jedno udruženje, Mrežu univerziteta iz regiona Balkana, bivše Jugoslavije. Iz BiH tu su i Zenica, Tuzla i Bihać. Znači, osim Sarajeva možemo da računamo i na profesore sa ovih ostalih univerziteta, a imamo i naših profesora, koji mogu predavati na bosanskom jeziku”, kaže Rexhaj.

Predavači na turskom jeziku će biti Turci sa Kosova, dva doktora nauka i tri kandidata za doktora nauka. 

Godina za bachelor studije košta oko 800 eura i može se plaćati u ratama. Univerzitet u zavisnosti od socijalnog statusa već za studente ima naknade u vrednosti od 10 posto do pune stipendije.  

U  toku su razgovori i sa kosovskim vlastima o modalitetu da oni obezbjede 30 posto stipendije, Univerzitet 30 posto, a studenti bi plaćali 40 posto. Upisni rok je počeo jula mjeseca, a drugi će biti u augustu.

Univerzitet AAB već ima zaposlenih desetak profesora s Univerziteta u Sarajevu, smjer kriminalistika i saradnja je odlična.

“Neki studenti jezik znaju sami, naročito vanredni, ali imamo i prijevod. Mnogo se toga prevodi. Literatura je prevođena po potrebi, jer su to već naši profesori na neki način, tako da je njihova literature i naša. Ima dosta literature i na albanskom i sada to stvarno više nije neka prepreka, to je bilo jako dobro iskustvo da se vidi da to može da se uradi”, kaže Rexhaj.

Od uvođenja viza za građane BIH profesori iz Sarajeva imaju dosta problema sa putovanjem, ali im Univerzitet pomaže u obradi zahtjeva. Rexhaj zato poručuje da na tome treba više da se radi “da se ukinu te vize, jer su stvarno bespotrebne, anahronične, naročito ako se uzme u obzir koliko su narodi bliski”.

“Mislimo da je to stvarno anahrono, nema smisla i mogu oni više da rade nego što kažu, na obe strane”, naglasio je Rexhaj.

Amadolija